Pre ruske invazije na Ukrajinu, čeličana Azovstal u Mariupolju bila je glavni izvoznik, čiji se čelik koristio u znamenitim zgradama kao što je Shard u Londonu.
Danas je ogroman industrijski kompleks simbol upornog otpora Ukrajine, koji je bombardovala Rusija kao poslednji deo grada koji je još uvek u rukama ukrajinskih boraca.
Dok je Azovstal i dalje pod intenzivnim napadima, njegov vlasnik Metinvest, najveći proizvođač čelika u zemlji, uspeo je da nastavi proizvodnju na drugim mestima. Ovo su prvi koraci ka ponovnom pokretanju industrije gvožđa i čelika u zemlji, koja – uključujući račune u lancu snabdevanja – čini skoro 10 odsto bruto domaćeg proizvoda i zapošljava pola miliona ljudi.
ArcelorMittal, drugi po veličini proizvođač čelika na svetu, koji poseduje veliku fabriku u Krivom Rogu na jugu, takođe je uspeo da ponovo pokrene rad nakon što je industrija skoro zaustavljena kada je invazija počela krajem februara.
Međutim, obim je mnogo manji nego što je bio, i dok je neki izvoz ponovo pokrenut, postoje veliki logistički izazovi, od prekida u lukama do ruskih raketnih napada na železničku mrežu zemlje.
Gubitak zaliha se oseća širom Evrope. Rusija i Ukrajina su među najvećim svetskim izvoznicima čelika. Pre rata, ova dva su zajedno činila oko 20 odsto uvoza gotovih proizvoda od čelika u EU, prema podacima trgovinskog tela Eurofer.
Mnogi evropski proizvođači čelika oslanjali su se na Ukrajinu za sirovine kao što su metalurški ugalj i ruda gvožđa. Ferrekpo, ukrajinski rudar na londonskoj berzi, glavni je izvoznik željezne rude. Ostale proizvodne kompanije su uvozile ploče, poluproizvode, ravne komade čelika, kao i armaturu, šipke koje se koriste za armiranje betona u građevinskim projektima.
Ruska invazija je u početku poremetila snabdevanje i primorala kupce da proizvode proizvode sa drugih mesta.
Jurij Riženkov, izvršni direktor Metinvesta, rekao je da kompanija obično izvozi oko 50 odsto svojih proizvoda u EU i Veliku Britaniju. „To je značajan problem, posebno za zemlje poput Italije i Velike Britanije. [Mnoge] njihove zalihe poluproizvoda stizale su iz Ukrajine.”
Italijanska Marcegaglia, jedna od najvećih evropskih kompanija za preradu čelika i dugogodišnji klijent Metinvesta, je među onima koji su morali da se bore za alternativno snabdevanje. Kompanija je u proseku uvozila između 60-70 odsto svojih ploča iz Ukrajine.
„Stvorena je situacija gotovo panike [u industriji]“, rekao je izvršni direktor Antonio Marcegaglia. „Mnoge sirovine postalo je teško pronaći.“
Uprkos početnoj zabrinutosti oko zaliha, kompanija je uspela da održi proizvodnju u svim svojim fabrikama, pronalazeći alternativne izvore u Aziji, Japanu i Australiji.
Vidite snimak interaktivne grafike. Ovo je najverovatnije zbog toga što ste van mreže ili što je JavaScript onemogućen u vašem pregledaču.
I druge kompanije su pronašle nove dobavljače, uključujući Tursku. Ali dodatni trošak je bio značajan jer su cene porasle nakon ruske invazije. „Problem je efekat „knock-on“, jer cene rastu“, rekao je jedan izvršni direktor čelika u Velikoj Britaniji.
U delovima Evrope, toplo valjani kotur, roba kojom se široko trguje u proizvodnji i koja se često smatra merilom za cene čelika, skočila je sa 950 evra po toni neposredno pre invazije na više od 1.400 evra u aprilu, prema izveštajima o cenama agencija Argus Media. Od tada je ponovo pao na trgovinu na nešto više od 1.200 evra početkom maja.
„Neposredan odgovor na invaziju bio je nagli skok cena. Ljudi su bili veoma zabrinuti za snabdevanje“, rekao je Kolin Ričardson, šef čelika u Argusu.
Ali je dodao da je nakon toga: „Tržište je počelo prilično brzo da klizi jer su se ljudi uspaničili i kupili strašno mnogo materijala. Prekid u snabdevanju nije bio tako dramatičan kao što su ljudi očekivali.
Ako su početne zabrinutosti u vezi sa snabdevanjem splasnule pošto su kompanije, uključujući Metinvest i Ferrekpo, uspele da održe neki izvoz, a kupci su pronašli alternativne zalihe, zabrinutost zbog skokovitih cena ulaznih sirovina — za sirovine i energiju — se pojačala.
Eurofer je ovog meseca upozorio da bi potrošnja čelika u Evropi mogla da se smanji za skoro 2 procenta ove godine kao rezultat rastućih cena energije, stalnih poremećaja u lancima snabdevanja i šoka od rata u Ukrajini. Kontrakcija tržišta – koja bi bila treća u četiri godine – izgleda verovatno, kaže se.
Uprkos poremećajima zbog rata, uticaj na evropsku industriju je ublažen relativno visokim nivoom zaliha čelika koji je proizašao iz pandemije, rekao je Karl Tachelet, zamenik generalnog direktora u Euroferu. Neki kupci su uspeli da izdrže trenutnu krizu.
Reperkusije rata su se, međutim, „manifestovale [se] u drugim parametrima — veoma oštrom, ali privremenom povećanju cena“, rekao je Tačelet.
„Takođe su eksplodirale cene sirovina i energije. To su šokovi i oni stvaraju trenutnu neravnotežu.“
Inflacija troškova je trenutno najveća briga, dodao je on.
To je stav koji deli i ArcelorMittal, koji je ovog meseca rekao da očekuje da će potrošnja čelika u Evropi ove godine opasti za 2 do 4 procenta zbog rastuće inflacije, u poređenju sa prethodnom prognozom rasta od nula do 2 procenta.
Glavni finansijski direktor Arcelora Genuino Kristino rekao je da je došlo do izvesne „zategnutosti na strani ponude koja je stvorila određene poteškoće kupcima da nabave [materijale]“. On je dodao da misli da će to biti privremeno, ali da je „fer očekivati da će doći do smanjenja potražnje“.
I Evropska komisija i SAD predložile su suspenziju uvoznih dažbina na čelik iz Ukrajine na godinu dana, ali je veliko pitanje da li zemlja može da nastavi da proizvodi — i izvozi.
„Sve zavisi od stanja železnice“, rekao je izvršni direktor jedne evropske čeličane koja nabavlja rudu gvožđa iz Ukrajine.
„Imamo alternative za rudu gvožđa i ugalj. Poljska je i dalje veliki proizvođač uglja. Gvozdenu rudu možemo dobiti iz Australije, Brazila. Ali naš prioritet, sve dok funkcioniše, jeste da nabavimo naše sirovine iz Ukrajine“, dodao je on, s obzirom na njenu blizinu.
Riženkov iz Metinvesta rekao je da kompanija radi sa ukrajinskom vladom na otvaranju novih izvoznih ruta u Evropu.
„Da, teško je“, priznao je. Dok je neke rute lakše planirati, druge zahtevaju ulaganja u nove kolosečne i utovarne terminale. Kompanija je, dodao je, uspela da otpremi deo materijala u svoje pogone u Bugarskoj, kao i kupcima u Rumuniji i Mađarskoj. Nedavno je završila svoju prvu isporuku od rata — gvozdene rude, za Alžir — preko rumunske crnomorske luke Konstanca.
Uprkos krizi, Riženkov je rekao da je uveren da će kompanija moći da se oporavi. Takođe je preusmerio neke od svojih operacija u Ukrajini kako bi napravio čelične ploče za pancire za vojsku, kao i protivtenkovske zamke za borbu protiv ruskih snaga.
Kompanija je, kako je naglasio, i dalje „funkcionisala i funkcionisala” i sposobna da servisira kamate na svoje dugove. Njena sredstva u Evropi i SAD, koja su prethodno bila integrisana u njene operacije, takođe se postepeno prilagođavaju kao samostalna preduzeća. Njeni pogoni za valjanje čelika u Evropi počeli su da nabavljaju ploče od trećih strana kako bi zamenili pošiljke iz Ukrajine.
Agencija za procenu rejtinga Fič saopštila je ovog meseca da bi kompanija trebalo da bude u mogućnosti da servisira plaćanja po obveznici od 176 miliona dolara koja dospeva u aprilu 2023. iz „postojeće gotovine i inkrementalnog toka gotovine“ pod uslovom da nema materijalnih negativnih promena u nivou proizvodnje i isporuke.
Riženkov je rekao: „Biće nam potrebno neko vreme da prepravimo kompaniju . . . ali će moći da funkcioniše na duge staze“.
