Energetska kriza i rastući troškovi grejanja gurnuli su Evropljane ka energetski efikasnim poboljšanjima doma i takozvanim „pasivnim kućama“, zgradama sa ultra niskom potrošnjom energije, izvestio je Blumberg u petak.
Prema istraživanju švedske istraživačke kompanije Novus, dve trećine švedskih domaćinstava je u poslednjih šest meseci napravilo poboljšanja u kući koja štede energiju, od instaliranja efikasnog osvetljenja do promene prozora i vrata u modernije verzije.
Drugo istraživanje navodi da je izveštaj pokazao da je 70% Nemaca ove godine kupilo proizvode koji štede energiju. Ranija anketa u Velikoj Britaniji je takođe pokazala da oko četvrtine ispitanika razmišlja o modernizaciji svojih domova u smislu energetske efikasnosti.
Takozvane „pasivne kuće“ takođe dobijaju na popularnosti, navodi se u izveštaju. Koncept ovih domova je prvi put uveden nakon naftne krize 1970-ih i predviđa kombinaciju konstrukcije, izolacije i ventilacionih sistema sa ciljem skladištenja i ponovnog korišćenja toplote unutar zgrade, što pomaže da se konvencionalno korišćenje grejanja svede na minimum.
Švedska građevinska kompanija Fiskarhedenvillan ove godine je zabeležila povećanu potražnju za svojim modelima pasivnih kuća, navodi se u izveštaju. Britanski Norrsken, koji takođe gradi ove vrste kuća, rekao je da je došlo do „definitivnog povećanja“ narudžbina za nadogradnju prozora i vrata na energetski efikasnije modele.
Kompanija je istakla da su poboljšanja doma činila više od polovine njenih porudžbina u poslednja dva meseca, dok su pre toga činila samo oko 30%.