Evropska unija uvodi carine na uvoz električnih vozila iz Kine od srede nakon što razgovori između Brisela i Pekinga nisu uspeli da pronađu sporazumno rešenje za njihov trgovinski spor.
Električna vozila su postala glavna žarišna tačka u širem trgovinskom sporu oko uticaja subvencija kineske vlade na evropska tržišta i rastućeg izvoza zelene tehnologije Pekinga u blok.
„Usvajanjem ovih proporcionalnih i ciljanih mera nakon rigorozne istrage, mi se zalažemo za poštenu tržišnu praksu i evropsku industrijsku bazu“, rekao je u utorak izvršni potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis.
„Uporedo sa tim, ostajemo otvoreni za moguće alternativno rešenje koje bi bilo efikasno u rešavanju identifikovanih problema i kompatibilno sa (Svetskom trgovinskom organizacijom)“, dodao je on. Dužnosti će ostati na snazi pet godina, osim ako se ne pronađe sporazumno rešenje.
Prema komisiji, koja upravlja trgovinskim sporovima u ime 27 zemalja članica EU, prodaja električnih automobila kineske proizvodnje skočila je sa 3,9% tržišta električnih vozila u 2020. na 25% do septembra 2023. godine, delom zbog nepravednog snižavanja cena industrije EU. .
Carine za kineske proizvođače iznosiće 17% na automobile BID-a, 18,8% na one iz Geeli-a i 35,3% za vozila koja izvozi kineski državni SAIC. Geeli ima brendove uključujući Polestar i švedski Volvo, dok SAIC poseduje britanski MG, jedan od najprodavanijih evropskih brendova električnih vozila.
Ostali proizvođači električnih vozila u Kini, uključujući zapadne kompanije kao što su Folksvagen i BMV, podležu carinama od 20,7%. Provizija ima „pojedinačno izračunatu“ stopu za Teslu od 7,8%.
Odgovorne obaveze EU naišle su na opoziciju u Nemačkoj, koja ima najveću ekonomiju u Evropi i koja je dom velikih proizvođača automobila.
Šef nemačkog udruženja automobilske industrije VDA rekao je da je uvođenje carina „korak za slobodnu globalnu trgovinu, a samim tim i za prosperitet, očuvanje radnih mesta i rast Evrope“. Hildegard Miler je rekla da taj potez povećava rizik od dalekosežnog trgovinskog sukoba.
„Industrija nije naivna u odnosima sa Kinom, ali izazovi se moraju rešavati u dijalogu“, rekao je Miler u saopštenju.
Mere su objavljene u zvaničnom pravnom listu bloka kasno u utorak, što znači da carine stupaju na snagu od ponoći, rekla je portparolka EU Arijana Podesta.
Komisija kaže da je Kina povećala svoj udeo na tržištu EU uz pomoć subvencija u celom proizvodnom lancu. One su se kretale od jeftinog zemljišta za fabrike koje su obezbedile lokalne samouprave, preko sniženih cena litijuma i baterija iz državnih preduzeća, do poreskih olakšica i lakog finansiranja od banaka koje kontroliše država.
Brz rast kineskog tržišnog udela izazvao je zabrinutost u EU da će kineski automobili na kraju ugroziti sposobnost EU da proizvodi sopstvenu zelenu tehnologiju za borbu protiv klimatskih promena. Poslovne grupe i sindikati takođe strahuju da bi radna mesta 2,5 miliona radnika autoindustrije mogla biti ugrožena, kao i još 10,3 miliona ljudi čija zaposlenost indirektno zavisi od proizvodnje električnih vozila.
