Evropska komisija saopštila je u utorak da planira da uvede petogodišnje uvozne carine do 36 odsto na kineske električne automobile, osim ako Peking ne ponudi alternativno rešenje za štetni trgovinski spor oko državnih subvencija.
Takođe je rečeno da će se Tesla automobili proizvedeni u Kini suočiti sa nižom carinom od devet odsto.
Brisel je prošlog meseca udario kineska električna vozila ogromnim privremenim tarifama — koje su povrh trenutnih dažbina od 10 odsto — nakon što je antisubvenciona istraga otkrila da oni nepravedno potkopavaju evropske rivale.
Komisija je u utorak objavila nacrt plana kako bi te tarife postale konačne, podložan doprinosima zainteresovanih strana do kraja avgusta, a da ih zemlje članice EU odobre najkasnije do kraja oktobra.
Konačne stope sa kojima se suočavaju glavni kineski proizvođači bile bi 17 procenata za glavni BID na tržištu, smanjene sa 17,4, 19,3 procenata za Geeli, sa 19,9, i 36,3 procenata za SAIC, sa 37,6.
Ostali proizvođači u Kini koji su sarađivali sa Briselom suočiće se sa tarifom od 21,3 odsto — malo revidiranom naviše sa 20,8 — dok će oni koji nisu bili podvrgnuti carini od maksimalnih 36,3 odsto.
Tesla američkog milijardera Elona Maska – koja proizvodi u Kini – zatražila je od Brisela sopstvenu stopu carine, postavljenu na devet odsto, nakon što je komisija smatrala da ima koristi od manje kineskih subvencija od domaćih proizvođača.
Peking se glasno protivi tarifama EU i uložio je žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji – što je Brisel primio na znanje, izražavajući uverenje da su njegove mere kompatibilne sa STO.
„EU je otvorena da dođe do rešenja koje bi predstavljalo alternativno rešenje za nametanje dažbina koje bi bilo delotvorno i kompatibilno sa STO“, rekao je novinarima zvaničnik Komisije.
„Smatramo da je u velikoj meri na Kini da pronađe alternative“, rekli su oni.
Povodom privremenih obaveza sa kojima se kompanije suočavaju od 5. jula, a koje su obezbeđene u vidu bankarskih garancija, komisija je saopštila da je utvrdila da nema zakonskog osnova za naplatu sredstava, koja će biti puštena kada konačne mere stupe na snagu.
Kina i EU su se poslednjih godina sukobile oko niza pitanja koja se odnose na trgovinu, tehnologiju i nacionalnu bezbednost.
EU je pokrenula niz sondi usmerenih na kineske subvencije za solarne panele, vetroturbine i vozove, dok je Peking započeo sopstvenu istragu o uvezenom evropskom rakiju i svinjetini.
Ali Brisel se suočava sa delikatnim balansiranjem dok pokušava da odbrani ključnu evropsku automobilsku industriju i da se okrene ka zelenom rastu, istovremeno izbegavajući obračun sa Pekingom.
Pojava Kine kao elektrane na električni pogon delimično potiče od ciljane industrijske strategije, pri čemu Peking uliva ogromna državna sredstva u domaće firme, kao i za istraživanje i razvoj.
Ovaj pristup je kineskim firmama dao kritičnu prednost u trci da obezbede jeftinija, efikasnija električna vozila u odnosu na vodeće evropske proizvođače automobila, koji nisu uvek uživali takvu državnu velikodušnost.
Prema Atlantskom savetu, kineska prodaja električnih vozila u inostranstvu porasla je za 70 odsto u 2023. godini, dostigavši 34,1 milijardu dolara.
Skoro 40 odsto otišlo je u Evropsku uniju, koja je najveći primalac kineskih električnih vozila.
