Evropska unija upozorila je u sredu da će uvesti dodatne carine do 38 odsto na uvoz kineskih električnih automobila od sledećeg meseca nakon antisubvencione istrage, potez koji rizikuje da izazove ogorčen trgovinski rat.
Brisel je razbesneo Peking pokretanjem istrage prošle godine u pokušaju da odbrani evropske proizvođače pred naletom jeftinijeg kineskog uvoza.
Kinesko ministarstvo trgovine osudilo je tu odluku kao „golo protekcionističko ponašanje“, u ljutitoj izjavi nakon objave.
Unutar EU postoji i neslaganje sa Nemačkom, glavnim trgovinskim partnerom Kine, rekavši da bi carine naškodile nemačkim kompanijama.
Evropska komisija je predložila privremeno povećanje carina za kineske proizvođače: 17,4 odsto za veliki BID na tržištu, 20 odsto za Geeli i 38,1 odsto za SAIC.
EU je saopštila da iznos zavisi od nivoa državnih subvencija koje dobijaju firme.
Proizvođači električnih automobila u Kini koji su sarađivali sa EU suočiće se sa carinom od 21 odsto, dok će oni koji nisu sarađivali biti podložni carini od 38,1 odsto.
Ovo bi bilo povrh sadašnje uvozne carine od 10 odsto.
Komisija je ukazala na „nepravedno subvencionisanje“ u Kini, za koje je rekla da „prouzrokuje pretnju ekonomske povrede“ proizvođačima električnih automobila u EU.
Portparol kineskog ministarstva trgovine rekao je da odluka EU rizikuje „stvorenje i eskalaciju trgovinskih trvenja“.
Portparol ministarstva spoljnih poslova Lin Đian upozorio je: „Kina će preduzeti sve neophodne mere da čvrsto zaštiti svoja legitimna prava i interese“.
Da bi zaustavili nametanje dodatnih tarifa, Peking i Brisel moraju da reše pitanje subvencija.
„Komisija se potrudila da pokaže da postoji prostor za pregovore“, rekla je Frančeska Gireti, saradnik za ekonomsku bezbednost u vašingtonskom trustu mozgova CSIS.
Ali Gireti je rekao za AFP da nije sasvim jasno šta Kina može da ponudi „što bi zapravo ublažilo postojeće zabrinutosti“.
Tarife će se privremeno primenjivati od 4. jula, a zatim definitivno od novembra, osim ako kvalifikovana većina država EU – 15 zemalja koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva bloka – ne glasa protiv tog poteza.
Tarife EU, iako visoke, niže su od stope od 100 odsto koju su Sjedinjene Države uvele prošlog meseca na kineske električne automobile.
Evropski automobilski sektor je dragulj u svojoj industrijskoj kruni – sa kultnim brendovima kao što su Mercedes i Ferari – ali se suočava sa pretnjama, uključujući i početak Kine u prelasku na električnu energiju.
Brisel želi da zakoči, kako tvrdi, nepoštene prakse koje potkopavaju evropske proizvođače automobila, koji se suočavaju sa rokom do 2035. godine za postepeno ukidanje nove prodaje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Nemačka, Mađarska i Švedska su ranije izrazile zabrinutost zbog uvođenja većih dažbina.
Nemački ministar saobraćaja Folker Vising rekao je da su „kaznene tarife pogodile nemačke kompanije“ u objavi na društvenim mrežama.
„Automobili moraju pojeftiniti kroz veću konkurenciju, otvorena tržišta i značajno bolje uslove poslovanja u EU, a ne kroz trgovinski rat i izolaciju tržišta“, rekao je Vising.
Tarife „neće rešiti izazove“ sa kojima se suočava industrija, rekla je predsednica nemačkog udruženja automobilske industrije VDA Hildegard Miler, umesto toga pozivajući na napore da se Evropa učini privlačnijom kao mesto za proizvođače.
Luk Šatel, šef francuskog udruženja automobilske industrije, insistirao je na važnosti jednakih uslova za igru, dok je italijanski ministar industrije Adolfo Urso pozdravio odluku komisije.
Kina je važno tržište za nemačke proizvođače automobila, dok Mađarska, koja je pre mesec dana bila domaćin posete kineskog predsednika Si Đinpinga, raščišćava zemljište za BID fabriku koja će biti izgrađena sledeće godine.
Francuski Reno, Pežo i Sitroen praktično nema u Kini.
