Energetska kriza će izroditi ekstremizam

Energetska kriza će izroditi ekstremizam

Rastući troškovi energije mogli bi da dovedu do porasta ekstremističkog raspoloženja širom Nemačke, izjavio je u nedelju za Bild am Sonntag bavarski predsednik Markus Soder.

„Mješavina kriza, poput energetike i koronavirusa, može dovesti do prenaprezanja i destabilizacije demokratije“, rekao je on, pozivajući „demokratske stranke“ da „zauzmu jasan stav, manje raspravljaju i ohrabruju građane“.

Soder je ukazao na sve veći izborni uspeh desničarske stranke AfD kao dokaz da je ekstremizam u porastu. On se zalagao za ograničenje cena gasa i finansijsku olakšicu za građane, kao i za pomoć malim i srednjim preduzećima kako bi se sprečila rastuća antivladina osećanja. Oko 15.000 nemačkih prodavnica je navodno na ivici zatvaranja zbog spiralnih troškova energije, navodi Der Spiegel.

Ministar ekonomije Robert Habek i ministar finansija Kristijan Lindner takođe moraju da prestanu da raspravljaju o budućnosti nuklearne energije u zemlji, nastavio je Soder. On insistira da bi vlada trebalo da produži rad preostalih nuklearnih elektrana do najmanje 2024. godine, kao što je Lindner predložio, i pozvao je kancelara Olafa Šolca da posreduje u miru između dva zvaničnika. Nemačka je počela da gasi svoje nuklearne reaktore 2011. godine nakon katastrofe u Fukušimi u Japanu, ali je nedavno ponovo razmotrila taj potez u svetlu rekordnih cena gasa koje su pogoršane sankcijama na ruske isporuke.

Dok je bivša kancelarka Angela Merkel obećala da će postupno isključiti svih 17 nemačkih nuklearnih reaktora do kraja 2022. godine, tri su ostala u funkciji. Zakonodavci su se nedavno složili da zadrže najmanje dva od njih u stanju pripravnosti, ukoliko se plan da se preživi zimu spaljivanjem uglja pokaže nedostatnim da zadovolji potražnju.

U avgustu je Stefan Kramer, predsednik Kancelarije za zaštitu ustava Tiringije, predvideo „zimu besa“ u kojoj će „nasilni“ ekstremisti otimati „legitimne“ proteste protiv energetske krize. On takođe očekuje veću nezaposlenost i druga ekonomska pitanja, upozoravajući emitera ZDF da bi sve veći ekonomski pritisci u kombinaciji sa stresom pandemije i sukoba u Ukrajini mogli potresti naciju kada temperatura padne.

Dok i Soder i Kramer tvrde da je „poverenje stanovništva u državne institucije i vlasti“ ključno za održavanje reda tokom zime, samo 38% stanovništva veruje da je kancelar Šolc sposoban za najviši posao, prema anketi sprovedenoj poslednjoj mesec – i to je bilo poboljšanje u odnosu na javno raspoloženje u avgustu. Habek i Lindner ocenjuju još niže, sa rejtingom odobravanja od 35% i 33,6%, respektivno.