Grupa za zaštitu životne sredine je u sredu podnela peticiju Ministarstvu unutrašnjih poslova SAD-a za preispitivanje klimatskih uticaja dugogodišnjeg transaljaškog naftovodnog sistema i razvijanje plana za „kontrolisano postepeno ukidanje“ 1.287 kilometara cevovoda. Ova inicijativa dolazi nakon što je američka administracija odobrila projekat ulja Villov na severnoj padini Aljaske, koji su podržali politički lideri države.
Projekat Villov, koji razvija ConocoPhillips Alaska, planira proizvodnju do 180.000 barela nafte dnevno, što je izazvalo zabrinutost ekoloških grupa zbog mogućih negativnih uticaja na životnu sredinu i klimatske promene. Grupe kao što su Centar za biološku raznovrsnost i Suvereni Inupijat za živi Arktik su među onima koji su već podneli žalbu sudu protiv odobrenja projekta Villov.
Transaljaški sistem cevovoda, koji je počeo sa radom 1977. godine, trenutno prenosi prosečno 470.000 barela nafte dnevno, u poređenju sa vrhuncem od 2 miliona barela dnevno krajem 1980-ih. Grupa za zaštitu životne sredine ističe da je poslednja analiza životne sredine ovog sistema urađena pre više od 20 godina, te da je zastarela s obzirom na brze promene u arktičkom regionu, uključujući brzo otapanje leda i promene u permafrostu.
Kuper Friman, direktor Centra za biološku raznovrsnost Aljaske, naglasio je da svaka kap nafte koja prolazi kroz transaljaški sistem predstavlja dodatnu klimatsku devastaciju kako na Aljasci tako i globalno. On je istakao hitnost potrebe za prelaskom na održivije energetske izvore i početak razgovora o postepenom smanjenju upotrebe fosilnih goriva.
Michelle Egan, portparol kompanije Alieska Pipeline Service Co., istakla je posvećenost kompanije bezbednom i odgovornom transportu nafte. Kompanija sarađuje sa saveznim i državnim regulatornim organima kako bi ispunila sve obaveze u vezi sa operacijama transaljaškog sistema.
Ministarstvo unutrašnjih poslova SAD-a nije želelo da komentariše peticiju koju su podnele ekološke grupe.
Grupe za zaštitu životne sredine traže od američkog Biroa za upravljanje zemljištem da oceni različite opcije za budućnost transaljaškog sistema, uključujući mogućnost kontrolisanog postepenog ukidanja. Očekuje se da će dalje akcije uslediti u zavisnosti od odgovora na peticiju.
