Očekuje se da će se estonska preduzeća koja zavise od robe i sirovina uvezenih iz Rusije i Belorusije suočiti sa dodatnim troškovima od 860 miliona evra godišnje, prema Foresight Centru, istraživačkom centru sa sedištem u Riigikogu, estonskom parlamentu.
Zamena robe koja se isporučuje iz Rusije i Belorusije je komplikovana nedostatkom viškova na domaćem tržištu Estonije, navodi se u svom najnovijem izveštaju posvećenom ovom pitanju.
„U određenim kategorijama roba iz drugih zemalja je dramatično skuplja, iako ponekad može biti i malo pristupačnija“, rekao je stručnjak Foresight centra Uku Varblane.
„Međutim, to ne znači da se proizvodni inputi iz Rusije i Belorusije uvek mogu lako zameniti jer mogu imati specifične karakteristike na osnovu kojih su estonska preduzeća dizajnirala svoje proizvode“, dodao je analitičar.
Prema kratkom izveštaju, zamena uvoza goriva, proizvoda od drveta, metala i metalnih proizvoda, kao i soli i lanenih tkanina, dovela bi do najvećih dodatnih troškova.
„Na primer, tri četvrtine gvozdene žice uvezene u Estoniju dolazi iz Rusije ili Belorusije, a pronalaženje zamene značilo bi povećanje cene za 81 odsto“, upozorio je Varblane.
Ključni uvoz iz Rusije i Belorusije su goriva i prirodni resursi (60%), drvo i proizvodi od drveta (13,8%), proizvodi od metala (9,2%) i proizvodi hemijske industrije (7,2%), navodi se u izveštaju.
U izveštaju se ističe da je prošle godine Rusija bila drugi najveći trgovinski partner Estonije posle Finske, dok je Belorusija bila deseta.
