NjUJORK – Cene nafte porasle su u sredu, dobijajući na rastu čak i kada je ostala rizična imovina opala nakon četvrtog povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi u godini, prenosi Rojters.
Tržište je podržano još jednim padom zaliha nafte u SAD, jer su rafinerije pojačale aktivnost uoči zimske grejne sezone.
Tržište nafte je održalo svoj rast čak i kada su akcije pale, a dolar ojačao nakon što je predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel rekao da je prerano razmišljati o pauziranju povećanja kamatnih stopa.
Nafta Brent je poskupela za 1,51 dolara, ili 1,6%, na 96,16 dolara, dok je američka nafta Vest Tekas Intermediate (VTI) poskupela za 1,63 dolara, ili 1,8%, na 90 dolara. Dobici su opali nakon poravnanja.
Federalne rezerve SAD povećale su kamatne stope za 75 baznih poena kako bi snizile potrošačku inflaciju koja je dostigla maksimum u četiri decenije, iako je centralna banka signalizirala da bi buduća povećanja mogla biti u manjim koracima.
Do sada potezi FED-a nisu uticali na snažno tržište rada, iako njegove akcije deluju sa zaostalim efektom.
Pauel je sugerisao da je prerano razmišljati o okončanju povećanja kamatnih stopa. Volstrit je brzo vratio svoje dobitke, dok je tržište trezora takođe palo, povećavajući prinose.
Nafta je ostala čvrsta, signal zabrinutosti oko globalnog snabdevanja energijom. Američke zalihe sirove nafte pale su za oko 3,1 milion barela ove sedmice, prema federalnim podacima. Zalihe benzina dok su zalihe destilata porasle samo neznatno uoči ključne grejne sezone, kada se očekuje da će potražnja porasti.
„Definitivno je dosta fokusa na osnove ponude/tražnje i zalihe koje smo videli u (EIA) izdanju danas, i o tome kada će sankcije Rusiji početi“, rekla je Rebeka Babin, viši trgovac energijom u CIBC Private Vealth US.
Embargo Evropske unije na rusku naftu trebalo bi da počne 5. decembra. Zabrana, reakcija na rusku invaziju na Ukrajinu, biće praćena obustavom uvoza naftnih derivata u februaru. Očekuje se da će ograničiti sposobnost Rusije da isporučuje naftu i proizvode širom sveta, i stoga bi moglo da zaoštri tržište.
Proizvodnja iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) opala je u oktobru prvi put od juna, pored toga što je pumpala 1,36 miliona barela dnevno ispod svojih ciljeva.
Zalihe u SAD ostaju niske za većinu proizvoda, što zabrinjava analitičare koji veruju da će predstojeći kraj oslobađanja iz američkih strateških rezervi ukloniti izvor snabdevanja koji će dodatno zaoštriti tržišta.
„Svake nedelje koja prođe, SAD izvlače zalihe ugljovodonika, a to dovodi do pitanja gde se industrija okreće kada više nema zaliha iz strateških ispuštanja naftnih rezervi“, rekao je Endru Lipou, predsednik Lipov Oil Associatesa u Hjustonu .