Nestalne cene na međunarodnim energetskim tržištima izazvale su nemire tokom 2022. godine, a vlade su nastojale da smanje uticaj povećanja cena bez presedana na njihove ekonomije. Kako su se stručnjaci za energetiku fokusirali na to kako se podaci mogu koristiti u tranziciji na niskougljeničnu ekonomiju, pažljivo smo pratili kako se ova nestabilnost odigrala u Britaniji. Puni podaci za 2022. godinu su sada dostupni i evo nekoliko stvari koje smo primetili.
Britanija (govorimo o Britaniji, a ne o UK, pošto je Severna Irska deo integrisane irske električne mreže) zabeležila je pad potražnje za električnom energijom od 4% od 2021. — to je treće najveće smanjenje na godišnjem nivou nakon 2008. (izazvano šok od globalnog finansijskog kraha) i pandemijom pogođene 2020. On vraća ukupnu britansku potražnju za električnom energijom na vrednosti koje su poslednji put viđene 1980-ih, što je smanjenje od 18% u odnosu na vrhunac iz 2005. godine.
Ovog puta pre dve godine, izjavili smo da su blokade COVID-a značile da potražnja za električnom energijom nikada više neće biti tako mala. Pogrešili smo. U stvari, 2022. je bila najniža godina sa određenom maržom (2% niža od 2020.). Smatramo da su glavni faktori ovog pada značajno povećanje cena, šira medijska pažnja o tome i šira kriza troškova života.
Najraniji podmorski visokonaponski kabl jednosmerne struje (poznat kao interkonektor) od Britanije do električne mreže druge zemlje položen je 1961. preko Doverskog moreuza do Francuske.
U godinama koje su usledile, izgrađeno je još sedam: dve za Irsku, jednu za Belgiju, jednu za Holandiju, jednu za Norvešku i još dve za Francusku. Više interkonektora je u izgradnji ili je predloženo, uključujući vezu sa Danskom koja treba da počne da radi krajem 2023.
Od 1978. Britanija je uvek koristila ove kablove za uvoz više električne energije nego što je izvezla tokom date godine. Tokom protekle decenije, u proseku se uvozilo 5% električne energije u zemlji, što je pomoglo da se smanji količina koja je potrebna da bi se sama proizvela. Međutim, neto uvoz je porastao na neto izvoz 2022. prvi put u 44 godine.
Gledajući pojedinačne interkonektore, veza sa Francuskom je izazvala ovu značajnu promenu. U 2021. bilo je 14 teravat-sati (TVh) neto uvoza iz Francuske, dok je 2022. bilo 10 TVh u Francusku. Ovo je ogroman zamah od 24 TVh sa jedne tačke priključka i predstavlja najveću godišnju promenu u jednom izvoru električne energije od prelaska sa uglja na gas 2015/16. Da stavimo 24 TVh u kontekst, ovo je uglavnom slično količini električne energije koju Škotska koristi svake godine, ili godišnjoj proizvodnji britanske proizvodnje vetra na kopnu.
I šta se desilo?
Tokom prošle godine, francuske nuklearne elektrane su imale mnogo problema sa održavanjem što je dovelo do značajnog smanjenja njihove proizvodnje. U avgustu, 57% proizvodnih kapaciteta zemlje nije korišćeno. Uprkos skromnom oporavku, od januara 2023. 15 od 56 reaktora je zatvoreno radi popravke. Sve je to značilo da Francuska koja se oslanja na nuklearnu energiju mora da uvozi struju iz susednih zemalja.
To je dovelo do toga da se u Britaniji proizvodi više električne energije nego što bi inače bio slučaj, kako bi se zadovoljila dodatna potražnja iz Francuske. Dakle, dok je britanska proizvodnja iz obnovljivih izvora bila na rekordnom nivou, njena proizvodnja fosilnih goriva je takođe bila veća nego prethodne godine. Bez problema u Francuskoj, 2022. bi mogla biti prva godina u kojoj su britanski vetar, solarna i hidroelektrana zajedno proizveli više električne energije nego fosilna goriva – prekretnica koja će se ionako dogoditi u narednih nekoliko godina.
Proizvodnja vetra se takođe oporavila od relativno loše proizvodnje u 2021. i dostigla rekordnu proizvodnju od 77 TVh. To je povećanje od 24% u odnosu na prethodnu godinu, kada je kapacitet povećan za samo 11%. Ovo naglo povećanje naglašava varijacije iz godine u godinu koje je potrebno planirati da bi se imao robustan i otporan dekarbonizovani energetski sistem, uključujući skladištenje energije dužeg trajanja.
Obnovljivi izvori energije (uključujući proizvodnju iz biomase) doprineli su skoro 40% ukupne britanske proizvodnje u 2022. Ovaj napredak, zajedno sa manjom potražnjom za električnom energijom u Britaniji, značio je da su emisije iz energetskog sektora uglavnom slične prethodnim godinama (iako bi bile niže da uvoz iz Francuske se nastavio).
Rastuće cene struje i gasa doprinele su krizi troškova života, stavljajući milione u siromaštvo. I iako su obnovljivi i nuklearni izvori zajedno obezbedili više od polovine britanske električne energije 2022. godine, sistem je i dalje pod velikim uticajem cena koje postavljaju fabrike fosilnih goriva. Ovde su hitno potrebne reforme kako bi se odvojila cena niskougljenične struje od cene fosilnih goriva.
