Srbija ima 1.600 registrovanih privrednih društava za proizvodnju tekstila. Tekstilnu industriju oporavlja dolazak velikih investitora u protekloj deceniji koji otvaraju fabrike i zapošljavaju hiljade radnika. U prethodnoj godini u toj grani privrede zabeležen je rast uvoza i izvoza, piše RTS.
Jedan od sektora sa najdužom tradicijom u Srbiji nekada je zapošljavao više od 250.000 radnika. Devastirana sankcijama, tranzicijom i privatizacijom, tekstilna industrija nije se oporavila do danas. Međutim, fabrike otvorene širom Srbije pokrenule su proces obnove.
„Trenutno je u tekstilnoj industriji zaposleno 61.000 radnika i prosečna neto plata za 2022. godinu je bila oko 55.000 dinara. Svakako se trenutno suočavamo sa nedostatkom radne snage. Međutim, nadamo se da ćemo u budućem periodu uz ulaganje resursa u obrazovanje, veštinu, nauku i digitalizaciju biti u prilici da se na tom polju stvari malo poprave“, kaže Milica Ljubojević iz Privredne komore Srbije.
Do tada, uvozi se i radna snaga. Materijali i drugi proizvodi najviše stižu iz Turske, Kine, Italije i drugih zemalja Evropske unije, u koju izvozimo 80 odsto proizvoda. I dok izvoz raste, proizvodnja je u padu.
Ipak, kako kažu u PKS-u, tekstilna industrija je nakon kovida doživela blagi oporavak, mnoge kompanije iz inostranstva planiraju prebacivanje proizvodnih pogona iz zemalja Dalekog istoka u zemlje Evrope, što će biti velika šansa i za našu industriju i za naše radnike.
„Te zemlje su dominantno birane zbog jeftine radne snage, tako da verujem da ćemo mi morati da ponudimo nešto više našim radnicima, dodatno obrazovanje, ulaganje u veštine i digitalizaciju, kako bismo bili konkurentniji“, objašnjava Ljubojevićeva.
U proizvodnji se najviše rade dodatni poslovi, poput krojenja i šivenja, a srpskih modnih brendova je malo. Zbog toga je teško zainteresovati mlade za tekstilni sektor.
Škola koja to radi najduže na Balkanu, prima po 60 studenata na tri studijska programa – tekstilno inženjerstvo, dizajn tekstila i odeće i menadžment. Zainteresovanih, kažu, ima u skladu sa potrebama privrede.
„Mi kroz naše studijske programe pripremamo studente da se što bolje uključe u privredne procese. Imamo jako dobru saradnju sa privredom, članica smo i Klastera modne i odevne industrije Srbije tako da mogu zaista da se pohvalim da naši studenti imaju lep renome kada je u pitanju privreda, da odavde izlaze kvalitetni kadrovi“, ukazuje Adela Medović Baralić iz Visoke tekstilne škole za dizajn, tehnologiju i menadžment, ATUSS Beograd.
Mladi bi najpre u dizajnere, a ostvaruju i uspehe u toj oblasti. U školi ih uče i da prate globalne trendove u tekstilnoj industriji. Jedan od glavnih je da je brza moda van mode.
„Postoji strategija održivog i cirkularnog tekstila koja je objavljena prošle godine u Briselu u martu, gde su date smernice kako će se tekstil razvijati. Cilj je da se modernizuje, da to bude zeleni sektor, tako da naši studenti naročito kroz master program dobijaju informacije o tome. Jedan od ciljeva jeste redizajn i reciklaža tekstila tako da strategija nam stvara nadu da će se napraviti renesansa malih radionica i studija kojih već ima puno po Sloveniji i uopšte po Evropi“, istakla je Adela Medović Baralić.
Srbija je nedavno potpisala i Bukureštansku deklaraciju za održivu budućnost industrije tekstila, sa još četiri zemlje iz regiona, koja prati ciljeve evropske strategije razvoja sektora do 2030. godine. Jedan od glavnih ciljeva je i ekološki, jer je tekstilna industrija jedan od najvećih zagađivača životne sredine.
