Šef Federacije nemačke industrije savetovao je da se ne uvede embargo na ruski gas.
Kičma nemačke privrede – njena industrija – „srušila bi se“ ako bi Berlin odlučio da uvede embargo na ruski gas, upozorio je predsednik industrijskog udruženja te zemlje.
Pojavljujući u četvrtak u političkoj emisiji kod Maibrit Illner, Zigfrid Rusvurm, predsednik Federacije nemačke industrije (BDI), ukrstio je mačeve sa drugim gostima koji su pozivali na hitno ukidanje ruskog gasa. Russvurm je istakao da bi, u slučaju da se uvede takav embargo, implikacije bile ogromne, daleko iznad „ograničenja brzine“ na autoputevima i „recesije i nezaposlenosti“, kako je domaćin predložio.
Bez ruskog gasa, došlo bi do „virtuelnog kvara naših industrijskih mreža“, predviđa šef BDI. On je dodao da je u ovom trenutku nemoguće proceniti potencijalne gubitke i dati čak ni okvirnu cifru koliko bi to koštalo prosečnog Nemca.
„Govorimo o potpuno drugačijoj vrsti kolapsa naše industrije“, rekao je Russvurm, dodajući da bi Nemačka mogla da vidi raspad same industrije na koju je „tako ponosna što nas je videla kroz pandemiju Covida“.
Predsednik BDI-ja je takođe osporavao poziv aktiviste „Petkom za budućnost“ da se u potpunosti udalji od gasa i prigrli obnovljive izvore energije umesto da postane „zavisan od nekog drugog autokrate, kojih ne nedostaje širom sveta“. Prema Russvurmu, gas je „izuzetno efikasan izvor energije, uključujući i klimatske“. Šef Saveza nemačke industrije je naglasio da je Nemačka ranije odobrila plan za postepeno izbacivanje uglja samo pod pretpostavkom da će zemlja dobiti dovoljno prirodnog gasa.
Dok su neki drugi gosti u programu tvrdili da je jednostavno nemoralno finansirati „Putinov rat“ u Ukrajini, Russvurm je, nasuprot tome, smatrao da Nemačka kupovinom ruskog gasa samo finansira režim u Rusiji, ali ne i njenu vojnu kampanju direktno.
Russvurm je naglasio da bi Berlin trebalo da se pripremi za svaki slučaj, uključujući Moskvu da „isključi gas“, ali je doveo u pitanje da li je ubrzanje toga dobra ideja za Nemačku.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je u četvrtak ukaz kojim se od zemalja koje su uvele sankcije Moskvi zahteva da ruski gas plaćaju u rubljama od 1. aprila. odlazi „besplatno“.
Istog dana, francuski ministar finansija Bruno Le Mer i nemački ministar ekonomije Robert Habek jasno su stavili do znanja da Pariz i Berlin neće biti „ucenjeni” od strane Moskve i odbili su plaćanja u rubljama navodeći uslove postojećih ugovora o gasu.
Od početka ruske vojne ofanzive na Ukrajinu 24. februara, Moskva je dobila niz ekonomskih sankcija bez presedana. SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija, Japan i cela EU ciljale su, između ostalog, sredstva ruske centralne banke, neke od najvećih komercijalnih banaka u zemlji i čitave industrije. Ruska vlada je obećala da će uzvratiti sopstvenim kontramerama.
