VAŠINGTON – Očekuje se da će predsednik Džo Bajden u sredu objaviti da pušta više nafte iz američkih strateških rezervi kao odgovor na nedavne rezove proizvodnje koje su najavile zemlje u OPEK+, dok njegova administracija žuri da se smatra da povlači sve zaustavlja se pred izbore na sredini mandata sledećeg meseca, preneo je Asošijeted pres.
Američka strateška rezerva sadrži otprilike 400 miliona barela nafte, a Bajden bi mogao da naredi dodatno oslobađanje već u sredu, kada je šef kabineta Ron Klajn rekao da je spreman da iznese primedbe o naporima njegove administracije da snizi cene gasa. Dva zvaničnika administracije su u utorak pregledala Bajdenovu očekivanu akciju pod uslovom anonimnosti jer su govorili pre prvobitne objave.
To označava nastavak Bajdenove priče, koji je pokušao da pomeri fosilna goriva iz prošlosti u SAD, da identifikuje dodatne izvore energije kako bi zadovoljio američke i globalno snabdevanje kao rezultat prekida ruske invazije na Ukrajinu i smanjenja proizvodnje koje je najavio Naftni kartel predvođen Saudijskom Arabijom.
Strateške rezerve su na najnižem nivou od 1984. nakon što je Bajden u martu najavio oslobađanje 180 miliona barela tokom šest meseci.
Očekivani gubitak od 2 miliona barela dnevno – 2% globalne ponude – naterao je Belu kuću da kaže da je Saudijska Arabija stala na stranu ruskog predsednika Vladimira Putina i obećala da će biti posledica smanjenja snabdevanja koje bi mogle da podstaknu cene energije.
Bloomberg News je u ponedeljak izvestio da se administracija kreće ka dodatnom oslobađanju od 10 do 15 miliona barela. Taj raspon ne bi pokrio čak ni jedan ceo dan upotrebe nafte u SAD, prema Upravi za energetske informacije.
Bajden je obećao da će ove nedelje govoriti o svojim planovima za smanjenje cena benzina. Sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer odbila je da kaže o kakvim politikama će Bajden razgovarati, rekavši novinarima na brifingu u utorak: „Pustiću predsednika da govori sam za sebe“.
Džared Bernštajn, član Saveta ekonomskih savetnika Bele kuće, rekao je da je prošlo ispuštanje nafte iz američkih strateških rezervi doprinelo padu cena na pumpi ovog leta. Taj pad je okončan prošlog meseca pošto su cene ponovo počele da rastu, iako su se donekle ublažile prošle nedelje.
Bernštajn je za Foks njuz sugerisao da je rezerva dovoljno velika da bi Bela kuća mogla ponovo da je iskoristi.
„U strateškim rezervama još uvek ima 400 miliona barela nafte — one su više od polovine pune“, rekao je Bernštajn, dodajući da Bajden još nije doneo konačnu odluku o puštanju više barela.
Bajden se i dalje suočava sa političkim preprekama zbog cena gasa. AAA izveštava da gas u proseku košta 3,87 dolara po galonu, što je više u odnosu na pre mesec dana kada je pad cena na pumpi ukazao na to da su predsednik i njegove kolege demokrate bolje prošli u anketama.
Analiza od ponedeljka koju je uradila ClearViev Energi Partners, nezavisna kompanija za istraživanje energetike sa sedištem u Vašingtonu, sugeriše da su dve države koje bi mogle da odluče o kontroli ravnomerno podeljenog Senata — Nevada i Pensilvanija — osetljive na cene energije. Analiza je konstatovala da su cene gasa tokom proteklog meseca porasle iznad nacionalnog proseka u 18 država, u kojima se nalazi 29 potencijalno „rizičnih“ sedišta Predstavničkog doma.
Čak i ako birači žele jeftiniji benzin, očekivani dobici u snabdevanju se ne materijalizuju zbog slabije globalne ekonomije. Američka vlada je prošle nedelje revidirala svoje prognoze naniže, rekavši da će domaće kompanije proizvoditi 270.000 barela manje dnevno u 2023. nego što je bilo predviđeno u septembru. Globalna proizvodnja bi bila 600.000 barela dnevno niža od prognoze u septembru.
Teška matematika za Bajdena je da proizvodnja nafte tek treba da se vrati na nivo pre pandemije od otprilike 13 miliona barela dnevno. To je oko milion barela dnevno manje od tog nivoa. Naftna industrija bi želela da administracija otvori savezno zemljište za bušenje, odobri izgradnju cevovoda i poništi svoje nedavne promene korporativnih poreza.
Ali Bajden se opirao politici koju favorizuju američki proizvođači nafte. Umesto toga, on je nastojao da smanji cene oslobađanjem nafte iz američkih rezervi, sramoteći naftne kompanije zbog njihovog profita i pozivajući na veću proizvodnju iz zemalja OPEK-plus koje imaju različite geopolitičke interese, rekao je Frenk Makijarola, viši potpredsednik za politiku, ekonomiju i regulatorne poslove na Američkom institutu za naftu.
„Ako nastave da nude ista stara takozvana rešenja, nastaviće da dobijaju iste stare rezultate“, rekao je Makijarola.
Pošto fosilna goriva dovode do emisija ugljenika, Bajden je nastojao da se u potpunosti udalji od njih uz obavezu nulte emisije do 2050. Kada je razgovarao o toj obavezi pre skoro godinu dana nakon što se vodeće bogate zemlje G-20 sastale u Rimu, predsednik rekao je da i dalje želi da snizi cene gasa jer „3,35 dolara po galonu ima dubok uticaj na porodice radničke klase samo da bi se vratile na posao“.
Pošto je Bajden govorio o bolu od gasa od 3,35 dolara po galonu i njegovim nadama da će smanjiti troškove, cena je porasla za još 15,5%.
