Američki ministar energetike pozvao je ovog meseca domaće prerađivače nafte da ne povećavaju dalje izvoz goriva poput benzina i dizela, dodajući da će Bajdenova administracija možda morati da razmotri preduzimanje mera ako fabrike ne prave zalihe.
Američke rafinerije su ovog meseca povećale izvoz naftnih derivata pošto je domaća proizvodnja sirove nafte porasla, a globalna potražnja za gorivom nastavila da se oporavlja.
Sekretarka energetike Dženifer Granholm, u pismu poslatom 18. avgusta, pozvala je sedam rafinerija, uključujući Valero, EkkonMobil i Chevron, da izgrade zalihe goriva dok Sjedinjene Države ulaze u vrhunac uragana godišnje doba.
„Imajući u vidu istorijski nivo američkog izvoza rafinisanih proizvoda, ponovo vas pozivam da se u bliskoj budućnosti fokusirate na izgradnju zaliha u Sjedinjenim Državama, umesto na prodaju postojećih zaliha i dalje povećanje izvoza“, rekao je Granholm u pismu upućenom rafinerijama, preneo je Rojters.
Visok izvoz američkih naftnih derivata bio je zabrinut za administraciju predsednika Džoa Bajdena ovog leta, pošto su cene benzina nakratko dostigle rekord od 5 dolara po galonu, što je pomoglo da se inflacija podigne na 40-godišnji maksimum. Cene benzina su od tada pale na oko 3,86 dolara po galonu.
Federalni prognostičari predviđaju natprosečnu sezonu uragana na Atlantiku, što može biti opasno vreme za rafinerije. I dalje visoke cene benzina i dalje predstavljaju pretnju za Bajdenove kolege demokrate uoči međuizbora 8. novembra, kada se nadaju da će zadržati kontrolu nad oba doma Kongresa.
Granholm je rekao da administracija razgovara sa državnim zvaničnicima duž istočne obale, gde su nivoi benzina najniži u skoro deceniju. Ona stavlja rezerve benzina i lož ulja na severoistoku SAD, koje sadrže 2 miliona barela goriva, u „aktivnu pripravnost“ za potencijalno oslobađanje i priprema druge hitne akcije u vanrednim situacijama, rekla je ona.
Administracija se nada da će kompanije „proaktivno odgovoriti na ovu potrebu“ za zalihama zgrada, rekla je ona. Ako se to ne dogodi, administracija će „morati da razmotri dodatne savezne zahteve ili druge hitne mere“, dodao je Granholm, ne navodeći detalje.
Na širokom sastanku sa istim rafinerijama u junu, Granholm je odustao od plana za zabranu izvoza goriva iz SAD, ali ta ideja nikada nije u potpunosti napustila stol.
Rafinerije kažu da bi zabrana mogla da preplavi domaća tržišta gorivom i da izazove smanjenje proizvodnje u nekim fabrikama, što bi moglo da smanji ponudu i izvrši pritisak na povećanje cena.
Pored toga, rafinerije na severoistoku uvoze sirovu i goriva, trgovinu na koju bi mogla uticati zabrana izvoza.
„Razgovori o izvozu u najboljem slučaju ometaju pažnju; u najgorem slučaju, kontraproduktivni su za cenu i ponudu“, rekao je izvor upoznat sa Granholmovim razgovorima sa rafinerijama.
