Prazno polje u blizini Hajda u uglu Nemačke poznatom po uzgoju kupusa je izabrano mesto za ogromnu fabriku baterija i potencijalni stub buduće zelene ekonomije zemlje.
Proizvođač Northvolt je odabrao lokaciju u severnom regionu Šlezvig-Holštajn prvenstveno zbog obilja obnovljive energije proizvedene vetrom koji je dopirao sa Severnog mora.
Sa tom snagom, švedska kompanija se nada da će izgraditi „najčistiju“ fabriku baterija na svetu — koja bi na kraju proizvodila ćelije za milion električnih vozila godišnje — smanjujući oslanjanje Evrope na kineske proizvođače.
Ali ogromne zelene subvencije u ponudi u Sjedinjenim Državama – u ukupnom iznosu od 370 milijardi dolara (339 milijardi evra) – poremetile su planove i poslale evropske političare da se bore da pronađu odgovor.
Finansijski podsticaji za domaću industriju, koje je Vašington odobrio pod zastavom Zakona o smanjenju inflacije (IRA) u avgustu, stavili su znak pitanja na projekat Northvolt u Hajdedu.
U kombinaciji sa porastom cena energije u Evropi nakon ruske invazije na Ukrajinu, Northvolt je bio „u tački gde možemo dati prioritet širenju u Sjedinjenim Državama“, dok su drugi projekti odloženi, rekao je izvršni direktor Piter Karlson u oktobru.
U Heideu, zvaničnici su bili „iznenađeni“ Northvoltovim komentarima, ali su i dalje optimisti da će fabrika biti izgrađena.
Potencijal za hiljade radnih mesta i stvaranje nove lokalne industrije bio je „veoma važan“ za region, kao i Nemačku i Evropu, rekao je za AFP gradonačelnik Hajdeda Oliver Šmit-Gucat.
Budućnost Nemačke kao „automobilske nacije” zavisi od toga da ima domaću industrijsku bazu sposobnu da izgradi „najvažnije komponente u smislu dodatne vrednosti”, uključujući baterije, rekao je za AFP lider lokalnog sindikata IG Metall Martin Biter.
„Evropa mora da reaguje“ kako bi zaustavila odlazak industrije i radnih mesta ka Sjedinjenim Državama, rekao je zvaničnik sindikata, pozivajući na veću podršku države.
Sa svoje strane, Northvolt je ostao „posvećen svom širenju u Evropi“, rekao je portparol.
Proizvođač baterija nije „nagazio kočnicu“, već je gurao napred sa razgovorima o fabrici, rekao je za AFP Bjoern Joergensen, zvaničnik lokalne vlade koji predstavlja zajednice oko Heidea.
Kada bi se evropski zvaničnici dogovorili o odgovoru IRA-i, „onda je veća vjerovatnoća da će oni (Northvolt) biti ovdje“, rekao je gradonačelnik Šmit-Gucat.
Druge industrije su počele da preispituju svoja ulaganja. Proizvođači solarnih panela, kao što su italijanski 3Sun i Meier Burger iz Švajcarske, već su najavili proširenje ili postavljanje novih projekata u Sjedinjenim Državama.
Prljaviji sektori takođe vrše pritisak na vlade da podrže njihove napore za dekarbonizaciju.
„Mislim da se o usklađivanju sa IRA-om gotovo ne može pregovarati“, rekao je izvršni direktor ArcelorMitala Aditia Mittal, čija grupa planira da uloži 1,7 milijardi evra kako bi smanjila emisije na svojim lokacijama u industrijskom srcu severne Francuske.
Evropska komisija je u sredu iznela svoje prve predloge kao odgovor na IRA, uključujući kontroverzno ublažavanje pravila o državnoj pomoći.
Zvaničnici su izneli mogućnost stvaranja novog fonda EU za podršku zelenoj industriji, ali su se neke zemlje članice već oštro protivile toj ideji.
„Pokretanje velike i prekomerne konkurencije subvencija sa Sjedinjenim Državama nije vladina politika“, rekao je nemački ministar finansija Kristijan Lindner krajem januara.
Slično, nemačka industrija se nada odgovoru, ali je upozorila na rizike trgovinske konfrontacije sa Sjedinjenim Državama.
Dve strane trebale su da održe „razgovore među prijateljima“, rekao je Zigfrid Rusvurm, šef uticajnog industrijskog lobija BDI.
„Transatlantska saradnja je važnija nego ikad“.
Karine Vernier, šef održivog investicionog fonda InnoEnergi u Francuskoj, rekla je da EU treba da vidi američke planove „ne kao pretnju, već kao priliku“ za jačanje sopstvene zelene infrastrukture.
„Amerikanci su stvorili IRA iz razloga energetskog suvereniteta, Evropa mora da uradi isto“, rekla je ona za AFP.