Američka privredna komora i vodeća trgovačka grupa za industriju nafte i gasa tuže Vermont zbog njegovog novog zakona koji zahteva da kompanije za fosilna goriva plaćaju deo štete prouzrokovane klimatskim promenama tokom nekoliko decenija.
Federalna tužba podneta u ponedeljak traži od državnog suda da spreči Vermont da primeni zakon, koji je usvojen prošle godine. Vermont je postao prva država u zemlji koja je donela zakon nakon što je pretrpela katastrofalne letnje poplave i štetu od drugih ekstremnih vremenskih uslova. Država radi na proceni troškova klimatskih promena od 1. januara 1995. godine.
U tužbi se tvrdi da Ustav SAD isključuje taj akt i da je državni zakon preduređen saveznim Zakonom o čistom vazduhu. Takođe se tvrdi da zakon krši domaće i inostrane trgovinske klauzule diskriminišući „važne interese drugih država ciljajući velike energetske kompanije koje se nalaze izvan Vermonta“.
Komora i drugi tužilac u tužbi, Američki institut za naftu, tvrde da se savezna vlada već bavi klimatskim promenama. A pošto gasovi staklene bašte dolaze iz milijardi pojedinačnih izvora, oni tvrde da je nemoguće izmeriti „precizno i pošteno“ uticaj emisija iz određenog entiteta na određenoj lokaciji tokom decenija.
„Vermont želi da uvede velike retroaktivne kazne unazad 30 godina za zakonito ponašanje van države koje je regulisao Kongres Zakonom o čistom vazduhu“, rekla je Tara Morisi, viša potpredsednica i zamenica glavnog savetnika parničnog centra Komore. „To je nezakonito i krši strukturu Ustava SAD – jedna država ne može pokušati da reguliše globalno pitanje koje je najbolje prepustiti saveznoj vladi. Kazne Vermonta će na kraju povećati troškove za potrošače u Vermontu i širom zemlje.
Portparol državne Agencije za prirodne resurse rekao je da joj ova tužba nije zvanično uručena.
Entoni Iarrapino, lobista sa sedištem u Vermontu u Fondaciji za pravo očuvanja, rekao je da je tužba način na koji industrija fosilnih goriva „pokušava da izbegne odgovornost za štetu koju su njihovi proizvodi izazvali u Vermontu i šire“.
„Više država sledi vođstvo Vermonta i smatra da je Big Oil odgovoran za oporavak od katastrofe i troškove čišćenja od jakih oluja izazvanih klimatskim promenama, osiguravajući da porodice i preduzeća više ne moraju da plaćaju ceo račun iznova i iznova“, dodao je Iarrapino.
Prema zakonu, državni blagajnik Vermonta, u konsultaciji sa Agencijom za prirodne resurse, treba da izda izveštaj do 15. januara 2026. o ukupnim troškovima za Vermonters i državu od emisije gasova staklene bašte od 1. januara, 1995, do 31. decembra 2024. Procena bi sagledala efekte na javno zdravlje, prirodne resurse, poljoprivredu, ekonomski razvoj, stanovanje i druge oblasti. Država bi koristila federalne podatke da odredi količinu pokrivenih emisija gasova staklene bašte koja se pripisuje kompaniji za fosilna goriva.
To je model koji plaća zagađivač koji utiče na kompanije koje se bave trgovinom ili poslovima vađenja fosilnih goriva ili rafinacije sirove nafte, a koji se pripisuju više od 1 milijarde metričkih tona emisija gasova staklene bašte tokom vremenskog perioda. Sredstva bi država mogla da iskoristi za stvari kao što je poboljšanje sistema za odvodnjavanje atmosferskih voda; unapređenje puteva, mostova i železničkih pruga; premeštanje, podizanje ili rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda; i izrada energetski efikasnih nadogradnji na javnim i privatnim zgradama. Napravljen je po uzoru na savezni Superfund program za čišćenje zagađenja.
Pristup Vermonta izazvao je interesovanje drugih država, uključujući Njujork, gde je guvernerka Keti Hočul potpisala sličan zakon u decembru.
Njujorški zakon zahteva od kompanija odgovornih za značajne emisije gasova staklene bašte da uplate u državni fond za infrastrukturne projekte koji imaju za cilj da poprave ili izbegnu buduću štetu od klimatskih promena. Najveći emiteri gasova staklene bašte u periodu od 2000. do 2018. godine bili bi podvrgnuti kaznama.
