Afričke nacije suočavaju se sa značajnim ekonomskim gubicima usled posledica klimatskih promena, prema najnovijem izveštaju objavljenom posle jedne od najtoplijih godina na kontinentu. Svetska meteorološka organizacija ističe da mnoge afričke države izdvajaju značajne resurse, čak do 9% svog BDP-a, za prilagođavanje klimatskim promenama.
Generalni sekretar SMO Selest Saulo upozorava da je Afrika u poslednjih 60 godina zabeležila ubrzan trend globalnog zagrevanja, sa implikacijama na bezbednost hrane, zdravstvo i stabilnost. Iako Afrika doprinosi manje od 10% ukupnih emisija gasova staklene bašte, kao region najranjiviji na ekstremne vremenske uslove, suočava se sa sušama, poplavama i toplotnim talasima.
Prema novom izveštaju fokusiranom na 2023. godinu, jednu od tri najtoplije godine u Africi, apeluje se na afričke vlade da ulože u sisteme ranog upozorenja i meteorološke usluge. Ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere, do 118 miliona Afrikanaca moglo bi biti izloženo sušama, poplavama i ekstremnim vrućinama do 2030. godine.
Analize pokazuju da bi troškovi prilagođavanja ekstremnim vremenskim prilikama u podsaharskoj Africi mogli iznositi između 30 i 50 milijardi dolara godišnje u narednoj deceniji. Posledice klimatskih promena već su vidljive, sa preko 300.000 ljudi pogođenih poplavama u zapadnoj Africi tokom septembra i oktobra 2023. godine. Zambija je pretrpela najgoru sušu u poslednjih 40 godina, koja je ugrozila skoro 6 miliona ljudi.
Nastavak uzastopnih ekstremnih vremenskih pojava u Africi evidentan je i tokom 2024. godine, prema procenama stručnjaka. U regionu Sahela, poplave su zahvatile preko 716.000 ljudi ove godine, dok je Mali proglasio nacionalnu katastrofu zbog poplava koje su poharale 47.000 ljudi od početka kišne sezone.
Zapadna Afrika nedavno je iskusila nezapamćen talas vrućine koji je rezultirao povećanjem broja smrtnih slučajeva.
