Sa razgovorima ministara finansija G20 u Indiji koji su zastoji na temu otplate duga, Program UN za razvoj (UNDP) podigao je uzbunu zbog teškog položaja zemalja u razvoju. Ovo je usledilo nakon prošlonedeljnog izveštaja UN o katastrofalnim nivoima javnog duga koji pogađaju skoro polovinu sveta.
Predstavnici G20 sastali su se u ponedeljak u Gandinagaru u Gudžaratu, ali su postigli mali ili nikakav napredak u razgovorima o restrukturiranju duga koje drže zemlje u razvoju, preneo je AP.
„Mislim da je suština u tome da od [jula] 2023. pitanje restrukturiranja duga zaista uopšte ne napreduje u obimu koji je potreban i potreban“, rekao je administrator UNDP-a Achim Steiner za Rojters, nazivajući situaciju „ozbiljnom zabrinutost.”
Prošle nedelje, generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je da 52 zemlje nemaju načina da smanje teret duga i da se približavaju neplaćanju. Promovišući izveštaj Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) o rastućem problemu duga, Gutereš je rekao da 3,3 milijarde ljudi živi u zemljama koje troše više na otplatu kamata nego na zdravstvo ili obrazovanje.
„Ovo je više od sistemskog rizika – to je sistemski neuspeh“, rekao je Gutereš prošle srede.
UNCTAD je precizirao da je najmanje 19 zemalja u razvoju potrošilo više na kamate nego na obrazovanje, a u još 45 je više od potrošnje na zdravstvo. Prema agenciji UN, skoro 40 odsto sveta je u ozbiljnim dugovima.
Posebno je alarmantna bila „inherentna nejednakost u međunarodnom finansijskom sistemu, koja nesrazmerno opterećuje zemlje u razvoju“, rekao je UNCTAD, napominjući da afričke zemlje plaćaju četiri puta više kamata od SAD i osam puta više od najbogatijih zemalja Evrope. Restrukturiranje ovog duga se pokazalo teškim jer 62% tog duga sada drže privatni poverioci, u odnosu na 47% pre decenije.
Globalni javni dug dostigao je rekordnih 92 biliona dolara 2022. godine, upozorio je Gutereš prošle nedelje, što je petostruko povećanje od 2000. UNDP je povećanje pripisao pandemiji Covid-19 i porastu inflacije i kamata stope. Agencija UN je procenila da se više od 20 odsto svetske populacije – oko 1,65 milijardi ljudi – sada bori da stavi hranu na sto i da živi sa manje od 3,65 dolara dnevno.
Upozorenja Gutereša i UNDP-a prošla su uglavnom nezapaženo zbog samita NATO-a u Litvaniji, gde je vojni blok predvođen SAD obećao još više sredstava za sukob u Ukrajini.
