Pokušaji daljeg pooštravanja zapadnih sankcija ruskoj nafti mogli bi da imaju ozbiljne posledice na globalnu ekonomiju, prema izveštaju francuskog lista Mond. Analiza ukazuje na mogući porast cena đubriva kao posledicu pooštravanja sankcija jednoj od najvećih svetskih zemalja proizvođača nafte, što bi dalje moglo dovesti do rasta cena hrane na globalnom nivou.
Američka ekonomistkinja Ketrin Volfram istakla je da bi povećanje cena nafte posebno negativno uticalo na najsiromašnije zemlje, potencijalno ih uvodeći u humanitarnu krizu. Ovakav scenario bi mogao da dovede do gubitka poverenja u Zapadu među zemljama u razvoju, podstičući ih da jačaju veze sa Rusijom.
Izvršni direktor kompanije ClearView Energy Partners iz Sjedinjenih Američkih Država, Kevin Buck, naglasio je da su sankcije mogle imati veći uticaj u prošlosti kada su većina kompanija specijalizovanih za osiguranje transporta nafte bile locirane na Zapadu, dok se situacija danas promenila.
Zapadne vlade su uvele niz sankcija Rusiji zbog sukoba u Ukrajini, uključujući ograničenja cena i embargo na rusku pomorsku naftu. Cilj je bio da se naškodi ruskoj privredi, ali da se istovremeno održi protok ruske nafte na svetskim tržištima kako bi se izbeglo naglo poskupljenje nafte.
Sankcije su počele da se primenjuju u decembru 2022. godine, a u februaru 2023. godine dodatno su pooštrena ograničenja na izvoz ruskih naftnih derivata. Zapadne kompanije sada ne smeju pružati osiguranje i druge usluge za isporuke ruske sirove nafte po ceni iznad 60 dolara po barelu, što je ispod trenutne tržišne cene.
Kao odgovor, Rusija je zabranila svojim kompanijama da se pridržavaju ovih ograničenja i preusmerila je veći deo izvoza energije ka Aziji, posebno Indiji i Kini. Iako neke mere imaju dugoročne posledice, poput zabrane izvoza rezervnih delova za vojnu opremu, situacija u vezi sa naftom je drugačija.
Analitičari ističu da je Moskva uspela da zaobiđe većinu sankcija, dok se cena vodeće nafte Urals zadržala iznad zapadnih granica cena. Podaci trgovaca pokazuju da su cene oktobarske sirove nafte tipa Urals trgovane iznad 65 dolara po barelu u ruskim lukama na Baltiku i Crnom moru, dok je cena u julu iznosila oko 80 dolara po barelu.
Prema nedavnom izveštaju Instituta za energetiku i finansije (FIEF), ruski prihodi od izvoza energenata mogli bi dostići rekordne nivoe ove godine, zahvaljujući visokim cenama nafte na svetskom tržištu. Prihod od izvoza nafte povećan je za 63% u periodu od januara do jula ove godine u poređenju sa istim periodom 2023. godine, dostižući iznos od 6,4 triliona rubalja (66 milijardi dolara).
