Rast cena električne energije će sa svim ovim paketima poskupljenja – prošle godine, u januaru ove i potom u maju 2023 – za domaćinstva biti 30 odsto od početka krize, a za privredu skoro 70 odsto od početka krize, što je uporedivo sa poskupljenjima koja imamo u okruženju, kaže za N1 Pavle Petrović predsednik Fiskalnog saveta. Jedan od faktora kojim Srbija utiče na uvezenu inflaciju je, prema Petrovićevim rečima – kontrola cena energenata. Zato je, kaže, inflacija veštački održavana nižem nivou nego što je stvarno bila, pa nas rast cena očekuje – u 2023. godini, pa će vraćanje u ciljane okvire inflacije trajati malo duže nego u drugim zemljama.
Kada je reč o inflaciji, za Srbiju su specifične bar dve stvari, kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije.
„Srbija je dodala još na inflaciju koja je došla spolja. Oko jedne trećine inflacije je domaćeg porekla, negde oko pet odsto, i to zbog velikog državnog trošenja od 2020. do 2022. Reč je o dve milijarde evra, odnosno četiri odsto BDP. To je onaj novac iz helikoptera koji je neselektivno davan građanima i privredi. I to je sigurno doprinelo većoj inflaciji“, rekao je Petrović.
Drugi faktor koji je uticao na inflaciju, a specifičan je za Srbiju su cene energenata koje su držane pod kontrolom, što je, prema rečima Petrovića, doprinelo da je inflacija veštački održavana na nižem nivou nego što stvarno jeste.
„Sad dolazimo do toga da će cene u 2023. godini da se povećavaju. Jer, iz budžeta je utrošeno 2,4 milijarde evra da se pokrije to što su cene držane pod kontrolom. to će sada sigurno da se prevali na inflaciju, a trebalo je to da se učini još 2022. godine“, objašnjava Petrović dodajući da će zbog toga u Srbiji spuštanje stope inflacije u ciljani nivo trajati „malo duže nego u drugim zemljama“.
