Pet najbogatijih ljudi na svetu više je nego udvostručilo svoje bogatstvo od 2020. godine, saopštila je dobrotvorna organizacija Oksfam u ponedeljak, pozivajući nacije da se odupru uticaju ultrabogatih na poresku politiku.
U izveštaju ove dobrotvorne organizacije, objavljenom kao svetski elitni hobnob na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ove nedelje, navodi se da je njihovo bogatstvo poraslo sa 405 milijardi dolara u 2020. na 869 milijardi dolara prošle godine.
Ipak, od 2020. godine skoro pet milijardi ljudi širom sveta je osiromašilo, saopštio je Oksfam.
Milijarderi su danas bogatiji za 3,3 triliona dolara nego što su bili 2020. godine, uprkos mnogim krizama koje su razarale svetsku ekonomiju od početka ove decenije, uključujući pandemiju COVID-a.
„Ne možemo da nastavimo sa ovim nivoima opscene nejednakosti“, rekao je za AFP Amitab Behar, privremeni direktor Oksfam internešenela.
On je rekao da to pokazuje da je „kapitalizam u službi superbogatih“.
S obzirom da se bogatstva među najbogatijima na svetu povećavaju na način na koji jesu, on je predvideo da će u roku od jedne decenije svet videti svog prvog „trilionera“.
Oksfamov godišnji izveštaj o nejednakosti širom sveta tradicionalno se objavljuje neposredno pre otvaranja foruma u Davosu u ponedeljak u istoimenom švajcarskom alpskom letovalištu.
Dobrotvorna organizacija je izazvala zabrinutost zbog sve veće globalne nejednakosti, pri čemu su najbogatiji pojedinci i kompanije sticali ne samo veće bogatstvo zahvaljujući rastućim cenama akcija, već i znatno više moći.
„Korporativna moć se koristi za pokretanje nejednakosti — stiskanjem radnika i bogaćenjem bogatih akcionara, izbegavanjem poreza i privatizacijom države“, rekao je Oksfam.
Optužila je korporacije da podstiču „nejednakost preduzimanjem održivog i veoma efikasnog rata protiv oporezivanja“, sa dalekosežnim posledicama.
Oksfam je rekao da su države prepustile vlast monopolima, dozvoljavajući korporacijama da utiču na plate koje se isplaćuju ljudima, cenu hrane i lekove kojima pojedinci mogu da pristupe.
„Širom sveta, pripadnici privatnog sektora nemilosrdno su se zalagali za niže stope, više rupa, manje transparentnosti i druge mere koje imaju za cilj da omoguće kompanijama da što manje doprinose u javnu kasu“, dodaje Oksfam.
Dobrotvorna organizacija je saopštila da su zahvaljujući intenzivnom lobiranju oko donošenja poreske politike, korporacije bile u mogućnosti da plaćaju niže korporativne poreze, čime su vlade lišile novca koji bi mogao da se koristi za finansijsku podršku najsiromašnijim u društvu.
Korporativni porezi su značajno opali u zemljama OECD-a sa 48 odsto u 1980. na 23,1 odsto u 2022, primetio je Oksfam.
Da bi rešio problem neravnoteže, Oksfam je pozvao na uvođenje poreza na bogatstvo svetskih milionera i milijardera za koje kaže da bi mogli da donesu 1,8 biliona dolara svake godine.
Nevladina organizacija je takođe pozvala na ograničenje plata generalnih direktora i razbijanje privatnih monopola.
