Novo istraživanje odraslih građana u 18 najvećih svetskih ekonomija pokazalo je podršku većine poreskim reformama i širim političkim i ekonomskim reformama. (Nisu sva pitanja postavljena u Kini, kao što je naznačeno kada se nalazi poziva na 17 zemalja G20.)
Otprilike dve trećine (68%) građana u 17 zemalja G20 ispitalo je porez na bogatstvo bogatih ljudi kao sredstvo za finansiranje velikih promena u našoj ekonomiji i načinu života, sa samo 11% protiv, dok 70% podržava veće stope poreza na dohodak na bogate ljude, a 69 odsto favorizuje veće poreske stope na velika preduzeća, prema istraživanju koje je sproveo Ipsos.
Podrška porezu na bogatstvo bogatih ljudi najveća je u Indoneziji (86%), Turskoj (78%), Velikoj Britaniji (77%) i Indiji (74%). Podrška je najniža u Saudijskoj Arabiji (54%) i Argentini (54%), ali i dalje više od polovine ispitanika. U Sjedinjenim Državama, Francuskoj i Nemačkoj, oko dve od tri ispitanika podržavaju porez na bogatstvo bogatih ljudi (67%, 67% i 68% respektivno).
Rezultati takođe pokazuju da kada razmišljaju o klimatskim promenama i zaštiti prirode, 71% građana u 18 anketiranih zemalja G20 veruje da svet treba da reaguje odmah, u roku od jedne decenije, kako bi smanjio emisije ugljenika iz električne energije, transporta, hrane, industrije i zgrada. Ovo se penje na 91% ispitanih Meksikanaca, 83% Južnoafrikanaca i 81% Brazilaca. Ovo uverenje je najniže – ali ipak više od polovine ispitanika – u Saudijskoj Arabiji (52%), Japanu (53%), Sjedinjenim Državama (62%) i Italiji (62%).
Nalazi dolaze dok se ministri finansija zemalja G20, uključujući Sjedinjene Države, Kinu i Indiju, pripremaju za sastanak u Brazilu ovog jula. Po prvi put, porez na bogatstvo je na dnevnom redu dok ove nacije razmatraju strategije za rešavanje ekonomskih i ekoloških izazova.
Istraživanje, koje su naručili Earth4All i Global Commons Alliance, istraživalo je podršku ekonomskoj i političkoj transformaciji u 18 zemalja G20.
Anketa je istakla široku podršku korišćenju dodatnih poreskih prihoda za finansiranje predloga politika za promene naše ekonomije i načina života. Ključne oblasti sa snažnom podrškom uključuju inicijative za zelenu energiju, univerzalnu zdravstvenu zaštitu i jačanje prava radnika. Čak i manje popularni predlozi, poput univerzalnog osnovnog dohotka i ulaganja u skupštine građana za jačanje demokratije, privlače podršku oko polovine ispitanika.
Oven Gaffnei, ko-voditelj Earth4All inicijative, izjavio je: „Poruka političarima ne može biti jasnija. Velika većina ljudi koje smo anketirali u najvećim svjetskim ekonomijama vjeruje da su ove decenije potrebne velike hitne akcije u borbi protiv klimatskih promjena i zaštite prirode Istovremeno, mnogi smatraju da ekonomija ne radi za njih i žele političke i ekonomske reforme.
„Rezultati naše ankete daju jasan mandat od onih u anketiranim zemljama G20: preraspodeliti bogatstvo. Veća jednakost će izgraditi jače demokratije koje će pokretati pravednu transformaciju za stabilniju planetu.“
Jane Madgvick, izvršna direktorka Global Commons Alliance, ponovila je ovu hitnost, rekavši: „Nauka zahteva ogroman skok u rešavanju planetarne krize, klimatskih promena i zaštite prirode. A 71% građana u 18 anketiranih zemalja G20 podržava hitnu akciju unutar sledeću deceniju za smanjenje emisije ugljenika“.
U 17 anketiranih zemalja G20, većina ljudi veruje da bi privrede trebalo da pređu samo jedan fokus na ekonomski rast.
68% anketiranih u 17 zemalja G20 slaže se da način na koji funkcioniše ekonomija njihove zemlje treba da daje prioritet zdravlju i dobrobiti ljudi i prirode, a ne da se fokusira samo na profit i povećanje bogatstva. Štaviše, 62% se slaže da ekonomski uspeh zemlje treba meriti zdravljem i blagostanjem njenih građana, a ne brzinom rasta ekonomije.
Poverenje u vladu je nisko, sa samo 39% ljudi u 17 ispitanih zemalja G20 koji veruje da se njihovoj vladi može verovati da donosi odluke u korist većine ljudi, a samo 37% veruje svojoj vladi da donosi dugoročne odluke koje će koristi većini ljudi za 20 ili 30 godina od sada.
Postoji značajan zahtev za reformom nacionalnih i globalnih političkih i ekonomskih sistema. U 17 ispitanih zemalja G20, 65% ispitanika veruje da su njihovom nacionalnom političkom sistemu potrebne velike promene (36%) ili da se potpuno reformiše (29%). Sličan procenat (67%) smatra isto i za ekonomski sistem svoje zemlje (41% da su mu potrebne velike promene, a 27% da je potrebno potpuno reformisati).
Sandrine Dikson-Decleve, izvršna predsjednica Earth4All i ko-predsjednica Rimskog kluba, rekla je: „Ovo istraživanje još jednom dokazuje da većina građana širom zemalja G20 vjeruje da je vrijeme za ekonomiju koja donosi veće blagostanje, više klime. rešenja i manje nejednakosti, ali rezultati takođe pokazuju nedostatak poverenja u vladu, posebno u Evropi. vreme.“
Istraživanje je takođe postavilo pitanje da li su ljudi optimistični ili pesimistični u pogledu svoje budućnosti. U proseku, 62% ljudi u 18 anketiranih zemalja G20 je optimista u pogledu sopstvene budućnosti. Međutim, samo 44% se oseća pozitivno u pogledu budućnosti svoje zemlje, dok je 38% optimista u pogledu budućnosti sveta. Učesnici u ekonomijama u razvoju poput Indonezije, Meksika, Brazila i Indije, zajedno sa onima u Kini i Saudijskoj Arabiji su najoptimističniji, dok su učesnici u Evropi i Japanu i Južnoj Koreji manje optimistični.
