Šef nemačke centralne banke upozorio je da kamatne stope treba da nastave da rastu uprkos riziku od recesije, jer inflacija dostiže dvocifreni nivo prvi put od 1951. godine.
Predsednik Bundesbanke Joahim Nagel rekao je za Rheinische Post da će nedavni skok cena energenata izazvan ruskom otežanom isporukom gasa verovatno dovesti nemačku inflaciju iznad 10 odsto ove jeseni i održati je na povišenom sledeće godine.
„Pitanje inflacije neće nestati 2023. godine“, rekao je Nagel. „Uska grla u snabdevanju i geopolitičke tenzije će se verovatno nastaviti. U međuvremenu, Rusija je drastično smanjila svoje isporuke gasa, a cene prirodnog gasa i struje su porasle više nego što se očekivalo.
On je dodao da „raste verovatnoće da će inflacija biti veća od ranije prognozirane i da ćemo sledeće godine imati u proseku šest pre decimalne zapete”, ističući da bi to premašilo prognozu inflacije za 2023. od 4,5 odsto koju je dao Bundesbank u junu.
Ekonomisti su smanjili svoje procene o rastu u Nemačkoj i evrozoni ove godine, dok su podigli svoje prognoze inflacije i upozorili da bi prekid snabdevanja ruskim energentima primorao Berlin da racioniše gas za teške industrijske korisnike.
Moskva je u petak pojačala pritisak na cene energenata najavljujući da će zatvoriti gasovod Severni tok 1 — glavni kanal za gas u Evropu — na tri dana da bi obavila popravke krajem meseca, pošto je već smanjila snabdevanje na 20 odsto kapaciteta.
Nemačke cene električne energije dostigle su novi rekord, sedam puta više nego pre godinu dana — podstaknute naglo većom cenom gasa, koja je porasla 10 puta u protekloj godini.
Cene koje naplaćuju nemački industrijski proizvođači porasle su za 37,2 odsto u godini do jula, što je, prema podacima Savezne agencije za statistiku, najveći porast ikada. Na mesečnom nivou, indeks cena proizvođača je porastao za rekordnih 5,3 odsto, uglavnom zbog troškova energije.
Toplotni talas i suvo vreme smanjili su nivoe vode na Rajni ispod nivoa na kome se barže mogu u potpunosti utovariti, ograničavajući snabdevanje fabrika, za koje ekonomisti upozoravaju da će takođe narušiti nemački rast ove godine.
„Ako se dodaju dodatni problemi sa isporukom, na primer zbog dugotrajnog niskog nivoa vode, ekonomski izgledi za drugu polovinu godine bi se dodatno pogoršali“, rekao je Nagel. „Kako se energetska kriza produbljuje, recesija se čini verovatna sledeće zime.
On je rekao da će Evropska centralna banka, čiji je on jedan od 25 članova u njenom upravnom savetu za određivanje kamatnih stopa, morati da nastavi sa podizanjem kamatnih stopa na sednici 8. septembra. On nije rekao da li će ponoviti porast od pola procenta prošlog meseca koji je podigao svoju depozitnu stopu na nulu.
„Sa visokim stopama inflacije, moraju uslediti dalja povećanja kamatnih stopa“, rekao je on. „Ovo je takođe generalno očekivano. Ali ne želim da stavljam broj u izlog.“
Međutim, on je rekao da je bilo nekoliko znakova spirale plata i cena iz 1970-ih, dodajući da su se sindikati „ponašali veoma odgovorno u proteklih 25 godina – oni će učiniti isto i ovog puta, u to sam uveren“.
Nemačka ekonomija je stagnirala u drugom tromesečju, što je najslabiji učinak od glavnih zemalja evrozone. Prošlog meseca, MMF je smanjio svoju prognozu nemačkog rasta sledeće godine za 1,9 procentnih poena na 0,8 odsto, što je najveće smanjenje ocene od bilo koje zemlje.
Nemačka vlada objavila je u četvrtak planove za smanjenje poreza na dodatu vrednost na prodaju gasa sa 19 odsto na 7 odsto od oktobra kako bi ublažila udar viših cena za domaćinstva. Ali veliki industrijski korisnici gasa, kao što su hemijske kompanije, žalili su se da im to neće pomoći pri rastućim računima za energiju.
Nemačka inflacija prošlog meseca porasla je blizu 40-godišnjeg maksimuma od 8,5 odsto.
Nekoliko ranijih mera koje je Berlin pokrenuo u junu da bi se uhvatio u koštac sa energetskom krizom u zemlji – kao što je smanjenje dažbina na gorivo i subvencionisana mesečna karta za voz od 9 evra – ističe sledećeg meseca, što će povećati opterećenje za domaćinstva i preduzeća.
