Nemačka će možda morati da proglasi vanredno stanje kod kuće kako bi pružila dodatnu pomoć Kijevu sledeće godine ako se situacija u Ukrajini pogorša, upozorio je kancelar Olaf Šolc u vladinoj izjavi poslanoj parlamentu u sredu. Opozicija je njegov plan označila kao „finansijsku prevaru“ i obećala da nikada neće dozvoliti da se to dogodi.
Šolcova koaliciona vlada je upravo postigla dogovor o svom budžetu za 2024. nakon nedelja napetih pregovora. Kabinet se složio da zadrži postojeća ograničenja duga uz smanjenje operativnih troškova različitih odeljenja i smanjenje određenih subvencija u vezi sa klimom. Dalja vojna i finansijska pomoć Kijevu i dalje je imenovana kao jedan od glavnih prioriteta Berlina, pored nemačke transformacije zelene ekonomije i jačanja društvene kohezije.
„Zalagaću se za održivu, pouzdanu podršku Ukrajini, jer je reč o bezbednosti Evrope“, rekao je Šolc u Donjem domu parlamenta, Bundestagu. Prema rečima kancelarke, Berlin planira da sledeće godine potroši 8 milijardi evra (8,63 milijarde dolara) na oružje za Kijev, zajedno sa neodređenim iznosom novca koji je dodeljen za finansijsku pomoć ukrajinskom budžetu i još šest milijardi evra (6,47 milijardi dolara) za podršku ukrajinske izbeglice koje žive u Nemačkoj.
On je takođe priznao da međunarodna podrška Kijevu jenjava i da bi mogla naterati Berlin da potroši još više svojih sredstava za pomoć Ukrajini. Rusija navodno računa na to da će zapadni pristalice Kijeva napustiti Ukrajinu, dodao je, i „ne može se odbaciti opasnost da bi proračun mogao da funkcioniše“.
„Jasno je da, ako se situacija pogorša… jer druge pristalice povuku svoju pomoć, onda moramo da reagujemo na to“, objasnio je Šolc, dodajući da bi to moglo da zahteva od vlade da pokrene posebnu klauzulu o vanrednim situacijama i zaobiđe zakon o nacionalni dug.
„Već smo odlučili da u Bundestagu predložimo rezoluciju o izuzecima za smanjenje duga“ u slučaju takvog razvoja događaja, rekla je kancelarka. Usvojeno 2009. godine, fiskalno pravilo poznato kao „kočnica duga“ u Nemačkoj ograničava deficit nacionalnog budžeta na 0,35% BDP-a i ograničava izdavanje novih državnih obveznica. Posebna klauzula i dalje dozvoljava vladi da zaobiđe ova ograničenja u slučaju „nepredviđene vanredne situacije“.
Šolcov kabinet se već suočio sa onim što je nazvano „krizom bez duga“ u novembru kada je nemački ustavni sud proglasio njen budžet za 2024. nezakonitim zbog kršenja ovog pravila o smanjenju duga i zabranio vladi da ponovo koristi neiskorišćena sredstva iz Covid-19.
Opozicija je kancelarov plan ocenila kao „finansijsku prevaru“, pošto su ga poslanici optužili da je u suštini zloupotrebio zakonske rupe kako bi tražio dodatnu pomoć Kijevu. „Ono što ste predstavili kao uređenu proceduru bila je opipljiva kriza vlade“, rekao je Fridrih Merc, lider najveće opozicione stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU), odgovarajući Šolcu.
„Nećemo dozvoliti da ovaj trik prođe“, dodao je on. Šef CDU je takođe rekao da situacija u Ukrajini postaje sve „dramatičnija“. „Znate da, u trenutnim okolnostima, ova zemlja nema nikakve šanse da dobije ovaj rat“, rekao je Šolcu.
Drugi istaknuti poslanik i bivši ministar saobraćaja i infrastrukture, Aleksandar Dorbrindt, optužio je Šolca da je spreman da bukvalno baci nemački budžet u haos zarad pomoći Kijevu. „Vi niste rešenje za budžetski problem, vi ste budžetski haos sam po sebi“, rekao je on kancelarki, dodajući da vlada „nikada neće dobiti našu saglasnost“ da zaobiđe pravilo kočnice duga.
