Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7%), saopštila je NBS.
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje, navela je NBS.
Nakon smanjenja inflacije u Srbiji u septembru i oktobru na 2,9 odsto i 2,8 odsto međugodišnje, Izvršni odbor očekuje da će ona nastaviti da se kreće oko centralne vrednosti cilja do marta naredne godine, tj. tokom perioda važenja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji.
„Nastavak kretanja inflacije u granicama cilja od 3 ± 1,5% očekuje se i nakon prestanka važenja pomenute uredbe, sve do kraja 2026, ali i u srednjem roku. Tome treba da doprinesu najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, zatim popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje“, navela je centralna banka.
U suprotnom smeru će, dodaje se, delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra ove godine.
„Ipak, ni po osnovu rasta raspoloživog dohotka za potrošnju ne očekujemo veće inflatorne pritiske, jer će rast zarada biti praćen i rastom produktivnosti, dok su mere Narodne banke Srbije za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost“, navodi centralna banka.
Izvršni odbor ističe da Narodna banka Srbije podršku privrednom rastu pruža održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i obezbeđenim povoljnijim uslovima kreditnog finansiranja, zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, merama za povoljnije zaduživanje građana s nižim primanjima, kao i mladih za kupovinu prve nepokretnosti. Sve to je rezultiralo dvocifrenim međugodišnjim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva, koji je u oktobru dostigao 13,1 odsto.
