U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice, na tri odsto, kao i stopa na kreditne olakšice na pet odsto. U uslovima nastavljenih, pre svega globalnih, troškovnih pritisaka i rasta uvozne inflacije, Izvršni odbor NBS odlučio je da dodatno poveća referentnu kamatnu stopu i time nastavi pooštravanje monetarnih uslova.
Kako je objašnjeno, donošenjem ovakve odluke, a u ambijentu preovlađujućeg inflatornog delovanja faktora sa strane ponude na koje mere monetarne politike nemaju ili imaju malo uticaja, NBS nastoji da ograniči inflatorno delovanje faktora na strani tražnje i sekundarne efekte rasta cena hrane i energenata na ostale cene putem inflacionih očekivanja.
Time NBS teži da doprinese da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji, i da se vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije.
Izvršni odbor je istakao da NBS postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu od oktobra prošle godine, vodeći pritom računa i o rastu privredne aktivnosti.
Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno sedmo uzastopno povećanje.
Referentna kamatna stopa je od aprila ove godine povećana za ukupno 300 baznih poena.
NBS je navela da, pored povećanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, cenovnoj stabilnosti u srednjem roku značajno doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kroz ograničavanje prenošenja rasta uvoznih cena na domaće cene.
Kada je u pitanju kretanje inflacije u narednom periodu, Izvršni odbor očekuje da će se ona u najvećoj meri kretati u skladu s poslednjom, avgustovskom projekcijom NBS. Prema toj projekciji, vrhunac međugodišnje inflacije je najverovatnije dostignut u septembru i krajem godine bi ona trebalo da bude na nižem nivou od trenutnog.
Nastavak opadajuće putanje inflacije očekuje se i u narednoj godini, a povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.
U kratkom roku, po proceni centralne banke, smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade Srbije kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.
Usporavanje privredne aktivnosti
NBS je prognozirala da će, u uslovima usporavanja globalnog privrednog rasta i jačanja recesionih pritisaka u zoni evra, najvažnijem ekonomskom partneru Srbije, u ostatku ove i početkom naredne godine usporiti i domaća privredna aktivnost.
„U prvoj polovini ove godine stopa rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije bila je relativno visoka i iznosila je 4,1 odsto međugodišnje. Na nivou godine Izvršni odbor projektuje da će se kretati u rasponu 3,5–4,5 odsto, ali uz rizike koji su izraženiji naniže po osnovu mogućeg nižeg od očekivanog privrednog rasta zone evra i naših drugih važnih trgovinskih partnera, kao i nepovoljnije domaće poljoprivredne sezone“, istakla je NBS u saopštenju.
Ipak, prema oceni Izvršnog odbora NBS, rast izvozne ponude, kao rezultat investicija u razmenljive sektore iz prethodnih godina, u određenoj meri će kompenzovati efekat niže eksterne tražnje na izvoz prerađivačke industrije, što potvrđuje i nastavak rasta robnog izvoza tokom jula i avgusta po dvocifrenim međugodišnjim stopama rasta.
Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. novembra.
