„Ubrzan pad inflacije očekujemo naredne godine i vraćanje u očekivane vrednosti 2024. godine“, iznela je Ivkovićeva tokom diskusije.
Objasnila je da je infaciije nastala pre rata u Ukrajini, nakon pandemijske krize, kada je došlo do naglog povećanja tražnje na svetskom tržištu, koju ponuda nije mogla da prati, pa je došlo do problema sa snabdevanjem, a da je nakon toga ukrajinska kriza dodatno pogoršala situaciju.
„Većina centralnih banaka je procenjivala da je kriza kratkoročna, ali je nakon početka rata u Ukrajini kriza postala trajnija“, rekla je Ivkovićeva.
Ona je istakla da porast cene energenata i hrane u svetu sa 65 do 70 procenata utiču na domaću inflaciju.
„Ne vidimo sa strane tražnje inflatorne pritiske, što se duguje reakciji kroz monetarnu politiku NBS-a, a naše tržište nije pregrejano i dinar je ostao stabilan i u vreme kada je u martu i aprilu vladala panika u svetu“, istakla je Ivković.
Profesor Dragan Đuričin je ocenio da uzrok krize leži u strukturnoj neravnoteži modela liberalnog kapitalizma koji traje od prvih decenija prošlog veka.
„To je dovelo do poremećaja makroekonomskih temelja sistema, što je dovelo do krize ponude i tražnje i eksperimantalnih ekonomskih politika i ogromne ekspanzije emisije novca, koju proizvodnja nije podržala i došlo je do nesklada između ponude i tražnje“, ocenio je Đuričin.
Naveo je da su klimatske promene, kovid kriza i rat samo doprineli pogoršanju stanja.
Đuričin je rekao da izlaz iz problema treba tražiti u cirkularnoj ekonomiji i drugim merama da se drže principa koji vladaju u prirodi, a ne onih koje su kreirale elite.
„Mere NBS su dale rezultate, bez obzira što su eksperimentalne, što je opasno, ali smo imali sreće da su dale rezultate. Rešenje je na strukturnoj strani, ne može se stanje srediti monetarnim merama“, upozorio je Đuričin.
Profesor Ekonomskog fakuklteta u Beogradu Dejan Šoškić smatra da je Srbija mogla da ima nižu stopu inflacije da se na odgovarajuć način bavila energetikom i poljoprivredom koje su ranijih godina bile izvozno orijenitisane, pa bi se lakše branila od uvozne inflacije koja dolazi do rasta cena energenata i hrane.
Šoškić je izneo ocenu da je NBS trebalo da reaguje zaoštravanjem monetarne politike pre godinu dana, kada su se pojavili prvi znaci inflacije.
„Nama je bazna inflacija visoka, što je znak da se inflacija prelila u inflaciona očekivanja i sad imate pojavu da zaposleni očekuju da im plate rastu, pa će to da podiže dalje cene. To če dovesti do daljeg zaoštravanja monetarnih mera što će oboriti privredne aktivnosti“, smatra Šoškić.
On je primetio da su kamatne stope poslovnih banaka niže od inflacije i zaključio kako to zanči da su banke na gubitku.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić je izneo podatak da su krediti usled zaoštravanja monetarne politike NBS-a poskupeli za 1,5 odsto.
Izneo je i kako je stopa nenaplativih kredita dobra, jer iznosi 2,8 odsto, što znači da postoji likvidnost u zemllji i da se krediti redovno izmiruju.
On je potvrdio procene NBS-a u vezi sa kretanjem inflacije u narednom periodu koja predviđa pad inflacije naredne godine i vraćanje na planirani nivo do kraja 2024. godine.
