Narodna banka Srbije (NBS) će na sutrašnjoj sednici Izvršnog odbora odlučivati o daljem eventualnom povećanju referentne kamatne stope. Prema mišljenju ekonomista sasvim je izvesno da će povećanja biti, jer to jedini realan scenario u zaustavljanju inlatornih pritisaka. Takva odluka značiće će i poskupljenje dinarskih kredita za sve koji su zaduženi u domaćoj valuti.
„Sve dok bude inflacija išla gore, NBS je prinuđena da poveća kamatne stope. Naravno, mora da vodi računa i o tome šta se dešava sa euriborom i centralnom bankom i Federalnim američkim rezervama, a koliko vidimo i na jednoj i na drugoj strani se povećavaju“, kaže za „Blic Biznis“ Ljubodrag Savić, ekonomista i profesor na Ekonomskom fakultetu.
On objašnjava da je osnovna ideja da se centralne bakne bore protiv rasta inflacije. Kako kaže mehanizam za to je veoma jednostavan, samo što ne fukcioniše jednostavno.
„Ideja je da se sa povećanjem kamatne stope, poveća cena novca. Ako se poveća cena novca, smanjiće se kreditna aktivnost i privrede, a posebno stanovništva. A ako se to desi, a desiće se i dešava se, i ako jedan značajan broj ljudi odustane od kredita, to znači što se tiče monetarne sfere, da će tražnja biti niža. U ekonomiji je poznato kada je tražnja niža a ponuda ista, cene bi trebalo da idu dole“, kaže profesor.
On objašnjava da bi prema projekciji NBS, u trećem kvartalu inflacija trebalo da se smiri, a da se u prvom kvartalu naredne godine, dođe do cilja od 1,5 do 4,5 procenta na godišnjem nivuo, što bi se, na ovu dvocifrenu inflaciju smatralo kao dobar rezultat.
„I to je na žalost jedina mera koju NBS može da primenjuje i ja očekujem da će to i da se desi, s obzirom na to da i dalje neke cene rastu, a posebno cene hrane“, zaključuje profesor Savić.
