SINGAPUR – Cene nafte pale su u utorak sa najviših nivoa u poslednjih mesec dana i nakon što je čelnik Međunarodnog monetarnog fonda upozorio na oštriju 2023. godinu pošto glavne ekonomije doživljavaju slabljenje aktivnosti, prenosi Rojters.
Fjučersi na naftu Brent pali su za 98 centi, ili 1,1%, na 84,93 dolara po barelu do 0148 GMT, dok je američka nafta Vest Tekas Intermediate bila na 79,49 dolara po barelu, što je pad od 77 centi, ili 1,0%, nakon što je američki dolar ojačao. Jači dolar čini robu denominiranu u dolarima skupljom za vlasnike drugih valuta.
Generalni direktor MMF-a Kristalina Georgieva rekla je u nedelju da Sjedinjene Države, Evropa i Kina – glavni motori globalnog rasta – istovremeno usporavaju, čineći 2023. težim od 2022. za globalnu ekonomiju.
Ipak, cene nafte su u petak porasle za više od 2 odsto, a Brent i VTI na kraju 2022. porasli su za 10,5 i 6,7 odsto.
Roba je zabeležila značajan tok od 12,3 milijarde dolara u nedelji koja je završena 27. decembra, što je najveći pojedinačni nedeljni tok u 2022. godini, rekli su analitičari Sosijete ženeral u belešci od 3. januara.
„Roba sa najvećim prilivom bio je Brent, koji je imao bikovski priliv od 3,4 milijarde dolara dok je Rusija predstavila svoj odgovor EU, a G7 je nametnula ograničenje cena na izvoz sirove nafte u treće strane“, kažu analitičari.
Predsednik Vladimir Putin zabranio je snabdevanje sirovom i naftnim derivatima od 1. februara na pet meseci državama koje se pridržavaju ograničenja u dekretu, koji je takođe uključivao klauzulu koja dozvoljava Putinu da poništi zabranu u posebnim slučajevima.
Ruska nafta je iz Evrope preusmerena u Indiju i Kinu, dok je Moskva planirala da poveća izvoz dizela iz baltičke luke Primorsk na 1,81 milion tona u januaru. Međutim, očekuje se da će januarski izvoz naftnih derivata iz Tuapsea pasti na 1,333 miliona tona, rekli su trgovci.
Anketa Rojtersa o cenama nafte pokazala je da se očekuje da će cene Brent u proseku 2023. godine iznositi 89,37 dolara po barelu, dok je prosek za VTI 84,84 dolara po barelu kako se globalni ekonomski rast usporava.
U Kini, najvećem svetskom uvozniku sirove nafte i drugom po veličini potrošaču nafte, neki ljudi u ključnim gradovima su se borili protiv hladnoće i porasta zaraze COVID-19 kako bi se vratili redovnim aktivnostima u ponedeljak, povećavajući izglede za podsticaj ekonomije i nafte. zahtevaju da se više oporavi od infekcije.