Ocenila je da u ovim kriznim vremenima fiskalna politika mora da podrži monetarnu politiku, pre svega ograničenjem tražnje.
„Biće neophodna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da su pod kontrolom, jer pojačavaju pritisak na inflaciju, pored pritiska na budžet. Bolje je isplaćivati jednokratne bonuse nego povećavati plate“, kazala je Stefani Verene Eble .
Po njenim rečima, novcem iz budžata, treba da budu podržani najugroženiji građani, a da se pri tom izbegne podsticanje inflacije.
„Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje. Vlade bi trebalo da izbegavaju smanjenje poreza“, preporučila je ona.
Ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović je na panalu „Stabilnost javnih finansija u nestabilnim vremenima“ rekao da trenutna ekonomska kriza posledica eksternih šokova, ali da su oni razotkrili domaće slabosti i da je važna saradnja parlamenta i vlade u postupku donošenja budžeta za sledeću godinu.
On je istakao da je uz očuvanje stabilnosti javnih finansija privredni oporavak jedini izlaz, a visoka likvidnost bankarskog sektora treba da bude izvor sredstava za realni i javni sektor.
Prioriotet Albanije je, kako je rekla ministarka finansija Delina Ibrahimaj, fiskalna stabilnost i pravljenje rezervi za naredni period.
Ona je navela da ta zemlja ima možda najmanju inflaciju u regionu, 6,1 odsto, a javni dug je 66 odsto BDP-a.
„Veliki udarac na budžet je odluka da se ne menjaju cene energije za domaćinstva i privredu, ali to je delom pokriveno rastom budžetskih prihoda većim od inflacije“, kazala je ministarka.
Procenila je da sledeće godine u Albaniji biti usporene ekonomske aktivnosti, ali da neće biti recesije.
Zamenik ministra finansija S. Makedonije Filip Nikoloski je rekao da je u toj zemlji najveći problem električna energija.
„Važno je da se što više proizvede struje i da to što manje košta. S druge strane ekonomija ne sme da stane“, istakao je on.
Dodao je da su prioritet i kapitalne investicije.
„Planirali smo da u narednih pet godina investiramo četiri milijarde evra uglavnom u infrastrukturu. Očekujemo da privatni sektor još toliko investira, što bi trebalo da uveća ekonomski rast na prosečno pet odsto u narednih pet godina“, rekao je Nikoloski.
Pomoćnica ministra finansija Federacije BiH Mirjana Vučić istakla je da pored zajedničkih problema, inflacije, rasta javnog duga u BiH je i izborna godina, što dodatno komplikuje složenu situaciju.
„Pripremamo budžet za narednu godinu i vidimo prostor u investicijama, kako u putnu, železničku infrastrukturu, tako i u energetsku“, kazala je ona.
Na panelu „Stabilnost javnih finansija u nestabilnim vremenima“ nisu učestvovali predstavnici Srbije.
