Međunarodni monetarni fond Srbiji je namenio ukupno 2,4 milijarde evra kroz novi stend baj aranžman. Srbija planira da deo tog novca povuče do kraja ove i tokom iduće godine, u tranšama, a deo namenjen za 2024. godinu sačuva ako se ukaže potreba za korišćenjem. Mihailo Gajić, direkor ekonomske istraživačke jedinice u nevladinoj organizaciji LIBEK, za portal N1 kaže da će do poskupljenja energenata definitivno doći tokom 2023. godine.
„I pored poskupljenja koje je najavljeno struja je i dalje nešto jeftinija od onoga što je potrebno za finansiranje punih troškova proizvodnje, da ne pričamo o interventnom uvozu struje po veoma visokoj ceni tokom grejne sezoone. Gas je, takođe, nešto jeftiniji nego što Srbijagas plaća za njegov uvoz iz Rusije“, kaže za Gajić.
Energetska politika je, ističe, upravo jedna od glavnih tačaka sporazuma sa MMF.
„Prema navodima iz saopštenja MMF trebalo bi da se povećaju cene za domaće potrošače da bi se smanjili gubici ta dva velika preduzeća – Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa“, dodaje Gajić.
On podseća da država finansira ova dva preduzeća direktno – kroz subvencije iz budžeta, ali i indirektno – kroz davanje garancija na kredite EPS-a i Srbijagasa koja potom postaju javni dug kada preduzeća ne mogu da ih otplaćuju.
Novac od MMF, kaže Gajić – nije namenski novac.
„Novac od MMF ne daje se za tačno određene namene. Ta sredstva su izdvojena za pokrivanje tekućeg budžetskog deficita. Koliko se vidi iz saopštenja MMF na svaka tri meseca povlači se određena tranša novca nakon revizije koju sprovodi MMF – onoga što se Srbija dogovorila sa delegacijom MMF da će uraditi u toku ta tri meseca i na šta se obaveza. I, ako je ako je rezultat tromesečne revizije pozitivan i Srbija je uradila ono što je obećala da će uraditi, a nije uradila ništa što je rekla da neće – onda se oslobađa nova tranša novca koju naš budžet može da povuče. Koliko vidimo iz samih izjava zvaničnika i saopštenja MMF, država planira da povuče novac iz tih tranši namenjenih za 2023. godinu, čime će pokrivati rupu u budžetskom deficitu, što je oko 3,4 odsto“, objašnjava Gajić.
Pročitajte još: Radosavljević: Za četiri meseca struja skuplja za 24 odsto – to je tek početak Biznis 01. dec 2022 18 Biznis 01. dec 2022 18 Đedović: Srbija u novembru na uvoz struje dala 40 miliona € , u decembru će 50 Biznis 01. dec 2022 36 Biznis 01. dec 2022 36 Đedović: Uvoz struje iz Azerbejdžana bi trebalo da počne od januara Biznis 26. nov 2022 63 Biznis 26. nov 2022 63
Ali, novac koji će biti slobodan za povlačenje tokom 2024. će, navodi Gajić, stajati kao neka vrsta „sigurnosnog ventila“ ako zatreba usled nekih nepredviđenih okolnosti.
„To je usled toga što se predviđa ubrzanje ekonomskog rasta u 2024. godini i vraćanje na rast BDP od oko četiri odsto, što znači više novca u budžetu i manje finansiranje gubitaških preduzeća pošto će se cena energenata povećati“, ističe sagovornik portala N1.
Sredstva MMF će biti u takozvanim specijalnim pravima vučenja (posebna, fiktivna valuta MMF, takozvano „papirno zlato“ – prim. nov.).
„Srbija će ga u trašama povlačiti u određenoj valuti koja nam treba – bilo da je to evro, dolar, možda čak i dinari“, ističe Mihailo Gajić.
Podsetimo, MMF je odobrio Srbiji novi dvogodišnji stend baj aranžman u vrednosti od oko 2,4 milijarde evra.
Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, deo ovih sredstava biće usmeren za ublažavanje posledica krize, a deo će služiti kao mera predostrožnosti, u slučaju daljih ekonomskih poremećaja.
„To je podrška dogovorenom ekonomskom programu i za nas znači očuvanje stabilnosti i dodatnu sigurnost“, ocenio je Mali, prenosi Ministarstvo finansija u saopštenju.
Aranžman je 19. decembra potvrdio Izvršni odbor direktora MMF.
Kako u saopštenju ističe Narodna banka Srbije, deo od ukupnog iznosa sredstava biće povučen tokom 2022. i 2023. godine, dok će se preostali deo tretirati kao sredstva iz predostrožnosti.
„Prilikom donošenja odluke o odobravanju aranžmana, izvršni direktori MMF ocenili su da se Srbija u dužem periodu dokazala kao zemlja dobrih makroekonomskih performansi, podržanih MMF-ovim Instrumentom za koordinaciju politike. Ocenjuju da se privreda Srbije brzo oporavila od pandemije virusa korona, a da su nosioci politika pravovremeno započeli konsolidaciju u cilju ponovne izgradnje odbrambenih mehanizama. Ističu globalne inflatorne pritiske, slabe izglede rasta naših ključnih trgovinskih partnera, kao i visoke svetske cene energenata, kao ključne rizike, ali navode i da Srbija i dalje ima snažne makroekonomske politike. Ističu i da su u Srbiji već sprovedene mere kako bi se ovi rizici ublažili, ali da aktuelni uslovi zahtevaju dodatne odbrambene mehanizme, na čemu nosioci politika i rade, a što će i aranžman podržati. Ocenjuju da je zatezanje monetarne politike Narodne banke Srbije u uslovima prenosa globalnih inflatornih pritisaka bilo pravovremeno i adekvatno, kao i da su restriktivna monetarna i fiskalna politika neophodne radi držanja inflacije pod kontrolom i očuvanja relativne stabilnosti deviznog kursa dinara“, navela je NBS u saopštenju.
Prema makroekonomskom okviru Srbije za 2022–2024. godinu, Odbor izvršnih direktora MMF projektuje, kaže NBS – „popravljanje u svim oblastima, što se vidi kroz postepeno vraćanje na pretpandemijsku putanju rasta, dalje jačanje fiskalnih pokazatelja, uz zadržavanje visokih kapitalnih investicija, očekivano suzbijanje inflatornih pritisaka i jačanje eksterne pozicije zemlje“.
