VAŠINGTON – Ozbiljna fragmentacija globalne ekonomije nakon decenija sve veće ekonomske integracije mogla bi da smanji globalnu ekonomsku proizvodnju do 7 odsto, ali bi gubici mogli da dostignu 8-12 odsto u nekim zemljama, ako se odvoji i tehnologija. , navodi Međunarodni monetarni fond u novom izveštaju osoblja, prenosi Rojters.
Tne MMF je rekao da bi čak i ograničena fragmentacija mogla umanjiti 0,2% globalnog BDP-a, ali je rekao da je potrebno više posla da se procijene procijenjeni troškovi međunarodnog monetarnog sistema i globalne finansijske sigurnosne mreže (GFSN).
U belešci, objavljenoj kasno u nedelju, navodi se da su se globalni tokovi robe i kapitala izjednačili nakon globalne finansijske krize 2008-2009, i porasta trgovinskih ograničenja uočenog u narednim godinama.
„Pandemija COVID-19 i ruska invazija na Ukrajinu dodatno su testirali međunarodne odnose i povećali skepticizam u pogledu prednosti globalizacije“, navodi se u izveštaju osoblja.
U njemu se navodi da je produbljivanje trgovinskih veza rezultiralo velikim smanjenjem globalnog siromaštva godinama, dok je koristilo potrošačima sa niskim prihodima u naprednim ekonomijama kroz niže cijene.
Razotkrivanje trgovinskih veza „najnepovoljnije bi uticalo na zemlje sa niskim prihodima i manje dobrostojeće potrošače u naprednim ekonomijama“, navodi se.
Ograničenja prekogranične migracije lišila bi ekonomije domaćina vrijednih vještina dok bi smanjile doznake u privredama koje šalju migrante. Smanjeni tokovi kapitala smanjili bi direktne strane investicije, dok bi pad međunarodne saradnje predstavljao rizik za obezbeđivanje vitalnih globalnih javnih dobara.
MMF je rekao da postojeće studije sugerišu da što je dublja fragmentacija, to su dublji troškovi, pri čemu tehnološko razdvajanje značajno povećava gubitke od trgovinskih ograničenja.
Napominje se da će tržišne ekonomije u nastajanju i zemlje sa niskim prihodima vjerovatno biti najviše izložene riziku jer se globalna ekonomija pomjerila ka više „finansijskoj regionalizaciji“ i fragmentiranom globalnom platnom sistemu.
„Sa manjom međunarodnom podjelom rizika, (globalna ekonomska fragmentacija) mogla bi dovesti do veće makroekonomske nestabilnosti, ozbiljnijih kriza i većeg pritiska na nacionalne tamponove“, navodi se.
To bi takođe moglo da oslabi sposobnost globalne zajednice da podrži zemlje u krizi i da zakomplikuje rešavanje budućih kriza suverenog duga.
