Međunarodni monetarni fond, osnovan 1944. godine i sa 190 zemalja članica, nedavno je postao predmet kontroverzi nakon što je odlazeći predstavnik Rusije optužio organizaciju da je postala alatka zapadnih vlada i NATO saveza. Aleksej Možin, koji je izneo ove tvrdnje, istakao je da bi MMF i dalje mogao imati korisnu ulogu ukoliko bi se pridržavao svojih osnovnih principa.
Možin je u intervjuu za RIA Novosti istakao da je MMF postao sredstvo finansijske podrške NATO savezu i alatka za sprovođenje spoljne politike zapadnih zemalja. On je naglasio da se mnoge države članice osećaju diskriminisano, iako nije precizirao na koje tačno države se odnosi.
Prema Možinu, ocene i analize MMF-a postale su potpuno nepravedne, a postoji ozbiljna sumnja u budućnost organizacije. Ipak, Možin je istakao da bi MMF i dalje mogao da ima mesto u globalnom ekonomskom poretku ukoliko bi se posvetio brizi o stanju svetske ekonomije u celini.
U martu 2022. godine, Izvršni odbor MMF-a ukinuo je ceremonijalnu ulogu „dekana“ koju je obavljao Možin, nakon pritiska SAD-a, Velike Britanije i Kanade. Ova odluka doneta je ubrzo nakon što je sukob u Ukrajini eskalirao.
Na nedavnom sastanku najviših zvaničnika finansija i centralnih banaka zemalja BRIKS-a, ruski ministar finansija Anton Siluanov kritikovao je rad MMF-a i Svetske banke, tvrdeći da ne deluju u interesu zemalja BRIKS-a. Siluanov je izjavio da je neophodno osnovati nove institucije koje bi bile nezavisne od političkog pritiska Zapada.
Krajem oktobra, MMF je ocenio Rusiju kao četvrtu najveću svetsku ekonomiju na osnovu pariteta kupovne moći (PPP) i povećao je prognozu rasta za 2024. godinu. Ipak, postoji zabrinutost oko planova za korišćenje zamrznutih rezervi ruske centralne banke, jer bi to moglo ugroziti funkcionisanje međunarodnog monetarnog sistema.
Portparolka MMF-a, Džuli Kozak, upozorila je da bi eventualno korišćenje ovih rezervi moglo imati negativne posledice na globalnu ekonomiju.
