Mnoge siromašne zemlje u Africi suočavaju se sa najtežim posledicama klimatskih promena: teškim sušama, strašnim vrućinama i suvom zemljom, ali i nepredvidivim kišama i razornim poplavama. Šokovi pogoršavaju sukobe i umanjuju sredstva za život jer su mnogi ljudi farmeri – posao koji je sve ranjiviji u svetu koji se zagreva, piše AP.
Klimatski izazovi su u korenu ranjivosti sa kojima se suočavaju sukobima zahvaćene zemlje u afričkom regionu Sahela, kao što su Burkina Faso, Čad, Mali, Niger i severna Nigerija, kažu stručnjaci. Prilagođavanje ovim izazovima moglo bi koštati do 50 milijardi dolara godišnje, prema Globalnoj komisiji za adaptaciju, dok Međunarodna agencija za energiju procenjuje da bi tranzicija na čistu energiju mogla koštati čak 190 milijardi dolara godišnje – što je ogroman trošak za Afriku.
Zemlje imaju ograničen prostor u svojim budžetima, a veće zaduživanje za finansiranje klimatskih ciljeva pogoršaće njihov značajan teret duga, tvrde afrički lideri, koji traže brzi podsticaj u finansiranju.
Neki lideri su sugerisali da bi ovonedeljni sastanci Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Marakešu, u Maroku, bili „dobro mesto za početak“ razgovora o finansijskim izazovima Afrike i njenoj sposobnosti da se nosi sa klimatskim šokovima.
Dolazi usred kritika da kreditne institucije ne uzimaju dovoljno u obzir klimatske promene i ranjivost siromašnih zemalja u svojim odlukama o finansiranju.
Globalni finansijski sistem je „sada zastareo, nefunkcionalan i nepravedan“, navodi se u kolumni Nev Iork Times-a kenijskog predsednika Vilijama Ruta, predsednika Afričke razvojne banke Akinvumija Adesine, predsednika Komisije Afričke unije Muse Fakija i Patrika Verkoijena, glavnog izvršnog direktora Globalne komisije. on Adaptation.
Zastarelo je jer su međunarodne finansijske institucije „premale i ograničene da bi ispunile svoj mandat. Disfunkcionalan jer je sistem kao celina presporo da odgovori na nove izazove, kao što su klimatske promene. I nepravedno jer diskriminiše siromašne zemlje“, napisali su lideri.
Poslednjih godina, finansiranje Afrike u oblasti klimatskih promena se povećalo, uz priznavanje da je kontinent najmanje odgovoran za emisije, ali je najviše izložen riziku od klimatskih promena zbog nedostatka finansiranja i sposobnosti da se nosi. Glavne razvojne banke sve više prepoznaju klimatske promjene kao ekonomsku prijetnju.
Tokom panela u Marakešu ove nedelje, ekonomista MMF-a Danijel Li rekao je da ta organizacija „uključuje klimatske promene u savete o politici, razvoj kapaciteta i kreditiranje“. On nije detaljno naveo veličinu ili raspad finansiranja.
Li je ukazao na program MMF-a koji je pokrenut prošle godine kako bi pomogao siromašnim zemljama u rješavanju problema poput klimatskih promjena. Samo jedna afrička zemlja — Ruanda — je dobila finansiranje iz programa: 319 miliona dolara za tri godine.
Kao i afrički lideri, stručnjaci kažu da je finansiranje klimatskih uslova za kontinent bilo nedovoljno i posebno teško za zemlje u Sahelu koje nemaju stabilne i priznate vlade, a mnoge od njih predvode vojne hunte.
„Realnost nije ispunila očekivanja“, rekao je Karlos Lopes, profesor na Mandela školi javne uprave Univerziteta u Kejptaunu u Južnoj Africi. „Značajan deo sredstava ide ka naporima za ublažavanje, dok se adaptacija, koja je glavni prioritet za kontinent, dobija manje pažnje i podrške.
U Nigeru, čiji je lider svrgnut u puču u avgustu, kao i u severnoj Nigeriji, hiljade hektara obradive zemlje gubi se zbog erozije tla i sušnih uslova. To je dovelo poljoprivrednike i stočare da se bore za resurse i smanjuje ekonomske mogućnosti, pomažući oružanim grupama da regrutuju, rekao je Idajat Hasan, viši saradnik programa za Afriku u Centru za strateške i međunarodne studije.
Projekti navodnjavanja su jedan od načina za prilagođavanje klimatskim promenama, ali nasilje narušava te dobitke jer se farmeri, koji se već suočavaju sa nižim prinosima, bore da pristupe svom poljoprivrednom zemljištu.
„Osim ekstremnih vrućina i nepredvidivih padavina, nesigurnost nas takođe pogađa jer mnogo puta nećemo imati priliku da odemo na svoje farme“, rekao je Ibrahim Audi, 58, farmer pšenice u nigerijskoj državi Katsina na krajnjem severu.
Femi Mimiko, profesor političke ekonomije i međunarodnih odnosa na nigerijskom Univerzitetu Obafemi Avolovo, nazvala je klimatski novac koji ide u Afriku „prilično zanemarljivim i to uopšte nije ono što bismo trebali slaviti“.
On je dodao da su „izazovi ogromni“ zbog strogih uslova za dobijanje sredstava od MMF-a i Svetske banke.
Osim toga, klimatsko finansiranje za Afriku treba da reši stalne dužničke krize u mnogim zemljama, rekao je Lopes.
Procenjuje se da će otplata afričkog duga ove godine dostići 62 milijarde dolara, što premašuje troškove prilagođavanja kontinenta klimatskim promenama, naveli su afrički lideri u svojoj kolumni. Oni su ponovili poziv upućen na samitu o klimi u Africi prošlog meseca u Keniji na pauzu u otplati spoljnog duga.
Drugo pitanje je što lideri potcenjuju kako klimatske promene podstiču nasilje i ekonomske probleme, kažu stručnjaci.
„Nacionalna politika za rešavanje klimatskih promena je slaba – malo ili nimalo fokusa je na klimatskim promenama, a veza između klimatskih promena i sukoba u Sahelu je nedovoljno cenjena“, rekao je Hasan. „Idite dalje od samog sukoba da biste počeli da dajete prednost klimatskim promenama kao osnovnom uzroku problema koji pogađa ove zemlje.
U Burkini Faso, Maliju i Nigeru, kojima vladaju vojne hunte, 16 miliona ljudi treba humanitarnu pomoć, što je povećanje od 172 odsto u odnosu na 2016, a više od 5 miliona doživljava visok nivo nesigurnosti hrane, prema Međunarodnom komitetu spasavanja.
Humanitarna grupa krivi sukobe i klimatske promene za „dovođenje sve dublje krize“ koja utiče na poljoprivredu, koja je primarni izvor sredstava za život za većinu stanovništva u tri zemlje pod vođstvom vojske.
„Samo ta činjenica — nelegitimne vlade — ograničila bi njihovu sposobnost ne samo da ispune zahteve koje su postavili MMF i Svetska banka za finansiranje, već i da imaju pristup takvoj podršci“, rekla je Mimiko.
„I zato, ono što moramo da uradimo je da ubedimo — ili da uvrnemo ruku — hunte, koje u svakom slučaju nemaju kapacitet da upravljaju tim zemljama, da se obavežu na ono što ja nazivam, pravovremenu redemokratizaciju“, dodao je on.
