Lideri 20 najmoćnijih svetskih ekonomija započeli su godišnji samit u subotu u Nju Delhiju davanjem stalnog članstva Afričkoj uniji u nastojanju da G20 učini reprezentativnijom, piše Rojters.
Ali blok je ostao duboko podeljen po pitanju rata u Ukrajini, pri čemu su zapadne zemlje zalagale za snažnu osudu Rusije, dok su druge zahtevale da se grupa fokusira na šira ekonomska pitanja.
Američki predsednik Džo Bajden i drugi lideri Grupe 20 odvedeni su pustim ulicama do novog kongresnog centra u obliku školjke, zvanog Bharat Mandapam, vrednog 300 miliona dolara, nasuprot kamene tvrđave iz 16. veka, na dvodnevni samit u indijskoj prestonici Nju Delhi.
Mnoga preduzeća, prodavnice, kancelarije i škole zatvorene su u gradu od 20 miliona stanovnika, a saobraćaj je ograničen u okviru bezbednosnih mera kako bi se obezbedio nesmetano odvijanje najsnažnijeg skupa koji će biti domaćin u zemlji. Slamovi su srušeni, a majmuni i psi lutalice uklonjeni sa ulica.
Prema nacrtu deklaracije sa samita koji je pregledao Rojters, pregovarači nisu bili u stanju da reše neslaganja oko formulacije o ratu u Ukrajini, prepuštajući liderima da postignu kompromis ako je moguće.
Nacrt od 38 stranica koji je distribuiran među članovima ostavio je prazan paragraf „geopolitička situacija“, dok je usaglašeno oko 75 ostalih paragrafa.
Bajden će se zalagati za veći nivo klimatskih akcija velikih zemalja na samitu, rekao je zvaničnik Bele kuće, pošto raste zabrinutost zbog nedostatka konsenzusa o smanjenju emisija.
Na zemlje G20 otpada 80% globalnih emisija i njihovi stavovi se pažljivo prate uoči sastanka COP 28 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Premijer Narendra Modi, koji nastoji da unapredi akreditive Indije kao velike sile, najavio je članstvo Afričke unije u G20 na nivou Evropske unije.
Modi je, u uvodnoj reči na samitu, pozvao AU, koju predstavlja predsedavajući Azali Asumani, da zauzme mesto za stolom lidera G20 kao stalni član.
Očekuje se da će na samitu dominirati Zapad i njegovi saveznici. Kineski predsednik Si Đinping preskače sastanak i umesto njega je poslao premijera Li Ćjanga, dok će ruski Vladimir Putin takođe biti odsutan.
Učestvuju, između ostalih, Bajden, nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Riši Sunak, Mohamed Bin Salman iz Saudijske Arabije i Fumio Kišida iz Japana.
Samit je viđen kao mesto za mogući sastanak Sija i Bajdena nakon višemesečnih napora dve svetske sile da poprave veze narušene trgovinskim i geopolitičkim tenzijama.
„Na kineskoj vladi je dužnost da objasni“ zašto bi njen lider „učestvovao ili ne bi“, rekao je novinarima u Delhiju Jon Finer, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost SAD.
On je rekao da se spekuliše da Kina „odustaje od G20“ u korist grupacija poput BRIKS-a, gde je dominantna.
BRIKS uključuje Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku i pristao je da doda još šest novih članica — Saudijsku Arabiju, Iran, Etiopiju, Egipat, Argentinu i Ujedinjene Arapske Emirate — u potezu koji ima za cilj da ubrza svoj pritisak na rekonstruisati svetski poredak koji smatra zastarelim.
Šerpe G20, ili pregovarači zemalja, danima se bore da se dogovore oko jezika zbog razlika oko rata u Ukrajini, nadajući se da će Rusiju uključiti u izradu onoga što se zove Deklaracija lidera.
Rusiju predstavlja ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je rekao da će blokirati konačnu deklaraciju osim ako ona ne odražava stav Moskve o Ukrajini i drugim krizama.
Jedan izvor je rekao Rojtersu da zajednička deklaracija može, ali ne mora da dođe do jednoglasnog sporazuma. Mogao bi da ima različite paragrafe koji iznose stavove različitih zemalja. Ili može da zabeleži slaganje i neslaganje u jednom pasusu.
Prema drugom visokom izvoru u jednoj od zemalja G20, paragraf o ratu protiv Ukrajine dogovorile su zapadne zemlje i poslale ga Rusiji da iznese svoje stavove.
Zvaničnik je rekao da Rusija ima opciju da prihvati stavove zapadnih zemalja i da svoje neslaganje kao deo izjave.
U nedostatku sporazuma, Indija će morati da izda izjavu predsedavajućeg, što bi značilo da G20 po prvi put posle 20 godina samita neće imati deklaraciju.
Deklaracija lidera „je daleko najbolji način da se zabilježi ono što je dogovoreno, kako bi se zemlje u budućnosti mogle smatrati odgovornim od strane vanjskih strana i tako da vladini sistemi znaju šta su njihovi lideri potpisali i šta im treba raditi interno“, rekao je Kreon Batler, direktor programa za globalnu ekonomiju i finansije u londonskoj Chatham House.
Različiti pogledi na rat sprečili su postizanje čak i jednog saopštenja na ministarskim sastancima tokom indijskog predsedavanja G20 do sada ove godine.
