Kina je u nedelju najavila povećanje svog budžeta za odbranu od 7,2 odsto za narednu godinu, što je neznatno više u odnosu na prošlogodišnju stopu povećanja od 7,1 odsto, prenosi AP.
To označava osmu uzastopnu godinu jednocifrenog povećanja u procentima u sadašnjem drugom najvećem vojnom budžetu na svetu. Cifra za 2023. je data kao 1,55 biliona juana (224 milijarde dolara), što je otprilike duplo više od 2013. godine.
Uz najveću stalnu armiju na svetu, Kina ima najveću mornaricu na svetu i nedavno je lansirala svoj treći nosač aviona. Prema SAD, takođe ima najveću avijaciju na Indo-Pacifiku, sa više od polovine svojih borbenih aviona koji se sastoje od modela četvrte ili pete generacije.
Kina se takođe može pohvaliti ogromnim zalihama projektila, zajedno sa stelt avionima, bombarderima sposobnim da isporuče nuklearno oružje, naprednim površinskim brodovima i podmornicama na nuklearni pogon.
Narodnooslobodilačka armija od 2 miliona je vojno krilo vladajuće Komunističke partije, kojom komanduje partijska komisija koju predvodi predsednik i partijski lider Si Đinping.
U svom izveštaju održanom u nedelju na godišnjoj sednici kineskog parlamenta, premijer Li Kećijang je rekao da smo tokom prošle godine „ostali privrženi apsolutnom vođstvu Partije nad narodnim oružanim snagama“.
„Narodne oružane snage su intenzivirale napore da povećaju svoju političku lojalnost, da se ojačaju kroz reforme, naučni i tehnološki napredak i obuku osoblja, i da praktikuju upravljanje zasnovano na zakonu“, rekao je Li.
Li se dotakao, kako je rekao, brojnih „velikih dostignuća“ u nacionalnoj odbrani i vojnom razvoju koji su PLA-u učinili „modernizovanijom i sposobnijom borbenom silom“.
On nije ponudio detalje, ali je naveo doprinos oružanih snaga odbrani granica, zaštiti pomorskih prava, borbi protiv terorizma i održavanju stabilnosti, spašavanju i pomoći u katastrofama, pratnji trgovačkih brodova i kineskoj drakonskoj strategiji „nulte COVID-19“ koja je podrazumevala zatvaranje, karantin i druge mere prinude.
„Trebalo bi da konsolidujemo i unapredimo integraciju nacionalnih strategija i strateških sposobnosti i pojačamo izgradnju kapaciteta u nauci, tehnologiji i industrijama koje se odnose na nacionalnu odbranu. To uključuje promovisanje „međusobne podrške između civilnih sektora i vojske“, rekao je on.
Kina je 2021. potrošila 1,7% BDP-a na vojsku, prema podacima Svetske banke, dok su SAD, sa svojim ogromnim obavezama u inostranstvu, potrošile relativno visokih 3,5%.
