Evropska centralna banka planira da preduzme korake ka snižavanju kamatnih stopa, postavljajući evrozonu na putu da postane najveća privreda bogatog sveta koja će smanjiti troškove zaduživanja za preduzeća i potrošače. Ova odluka dolazi nakon što je inflacija porasla usled ruske invazije na Ukrajinu, koja sada opada.
Kristin Lagard, predsednica ECB, zajedno sa drugim zvaničnicima, jasno je naznačila nameru da smanji kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena na sastanku upravnog saveta banke. Lagardova je nedavno izjavila da je uverena da je inflacija pod kontrolom u evrozoni, što je podržano izjavama ostalih zvaničnika ECB-a.
Ova promena u politici kamatnih stopa predstavlja prelazak sa perioda rasta inflacije, za razliku od Federalnih rezervi koje su već počele pooštravati monetarnu politiku. Centralne banke širom sveta sve više prelaze na snižavanje kamatnih stopa, a to se odražava i na manje ekonomije poput Švedske, Švajcarske, Mađarske i Češke.
Evropska inflacija je porasla zbog prekida isporuka gasa od strane Rusije i prekida lanca snabdevanja sirovinama, ali se sada smanjuje. Uprkos tome što je evrozona prva pretrpela udarac prekida snabdevanja, inflacija je opala na 2,6% u maju, što je značajan pad u poređenju sa prethodnim nivoima.
S druge strane, Federalne rezerve se suočavaju sa drugačijom situacijom gde su vladini podsticaji doveli do rasta potrošnje i inflacije. Predsednik Federalnih rezervi, Džerom Pauel, najavljuje smanjenje kamatnih stopa kasnije ove godine, ali se ne očekuje promena na sledećem sastanku Feda.
Razlike u politici kamatnih stopa između Evrope i SAD mogu imati uticaj na vrednost evra u odnosu na dolar, ali trenutno evro jača. Smanjenje kamatnih stopa može smanjiti troškove zaduživanja za potrošače i preduzeća, ali isto tako može povećati vrednost akcija i investicione fondove.
U Nemačkoj, više kamatne stope ECB-a su uticale na tržište nekretnina i građevinsku aktivnost, dok su takođe povećale troškove za proizvodnju obnovljive energije. Očekuje se da će ECB smanjiti kamatne stope u cilju podrške privredi, ali neće preduzeti dalje rezove sve dok se ne uveri da je inflacija pod kontrolom.
