Finansijske sankcije Rusiji ugušile su profit njenih banaka i uništile međunarodne operacije mnogih zajmodavaca, ali godinu dana nakon što je Moskva poslala svoje trupe u Ukrajinu koliko su one važne za prosečne Ruse?
Za većinu, koja bankama u rubljama kod ogromnih zajmodavaca na malo, kao što je Sberbanka, odgovor je: ne mnogo.
„Za mene se uopšte ništa nije promenilo“, rekao je Vjačeslav Fatihovič, taksista u uralskom gradu Jekaterinburgu.
Jedina stvar je što kupci manje plaćaju karticom, a sve češće gotovinom“, rekao je on.
Ruske monetarne vlasti uspele su da spreče potpuni nalet na svoje banke kontrolom kapitala, a zaliha rublja je ostala u izobilju sa dugim redovima na bankomatima tokom ranog proleća za gotovinom koja je sada stvar prošlosti.
Međutim, za one koji putuju u inostranstvo, žele da prenesu novac tamo ili drže strane valute ili hartije od vrednosti, život je postao komplikovaniji nakon što su najveće ruske banke efektivno pokrenute iz SVIFT globalne mreže plaćanja.
Onima koji imaju devizne račune bilo je dozvoljeno da podignu samo 10.000 dolara ako je novac stigao na njihov račun pre uvođenja ograničenja 9. marta.
Može se nagađati koliko se čvrste valute zaglavilo van bankarskog sistema dok su neki žurili da bacaju rublje i uzimaju svoje depozite u tvrdoj valuti, bojeći se da će ih nadolazeći ivičnjaci u potpunosti prekinuti.
Radnica u maloprodaji, koja je tražila da ne bude identifikovana, rekla je da ju je sećanje na ludu trku za gotovinom nateralo da se do danas uveri da ima dovoljno novca pri ruci.
„Provela sam sate u automobilu vozeći se između banaka gde su ljudi podizali ne samo dolare, već i rublje“, rekla je ona.
Suspenzija ruskih operacija Visa i Mastercard takođe je značila da su njihove kartice izdate u inostranstvu prestale da rade u inostranstvu, što je izazvalo žurbu ka ruskoj alternativi, Mir karticama.
Danil Usikov, 45-godišnji preduzetnik, koji živi u Belorusiji i bio je tamo kada su ruske kartice prestale da rade, rekao je da je imao dovoljno novca da ne paniči.
„Ali problem je morao da se reši i odleteo sam u Moskvu, otvorio Mir karticu, vratio se u Belorusiju i onda mogao da platim sve.
Ipak, Mir, što na ruskom znači „svet“ ili „mir“, suočava se sa preprekama u inostranstvu, a neke „prijateljske“ zemlje – one koje nisu sankcionisale Rusiju – poput Turske ograničavaju pristup.
Bivši novinar Andrei rekao je da mu je kineski UnionPai spas.
„Brzo sam otvorio tri UnionPai kartice u različitim ruskim bankama“, rekao je Andrej, koji sada radi van Rusije. Štaviše, otišao sam u Kazahstan da tamo uzmem MasterCard, koji se pokazao neprocenjivim u protekloj godini.“
Mnogi Rusi koji su se preselili u inostranstvo, zabrinuti zbog odmazde za svoje političke stavove ili strahujući da će biti pozvani da se bore u sukobu, takođe su morali da smisle kako da izvuku novac iz Rusije.
Dok neke banke još uvek mogu da pristupe SVIFT-u i obrađuju prekogranične transfere, provizije i naknade su porasle, što ljude navodi na alternative, kao što su kriptovalute.
Na primer, korisnici Binance-a, najveće svetske kripto berze, mogu da prenose rublje preko „stejblcoina“ Tether-a koji je vezan za američki dolar.
Drugi načini izvlačenja gotovine iz Rusije su avanturističkiji.
Jedan profesionalac za finansijske usluge, koji je napustio Moskvu ubrzo nakon početka sukoba i zatražio anonimnost, zamolio je prijatelja da podigne milione rubalja sa njegovih ruskih računa i upozna čoveka u Moskvi.
Transakcija, u potpunosti zasnovana na poverenju, završena je tri sata kasnije kada je žena stigla u njegovu hotelsku sobu u Dubaiju sa oko 50.000 dolara u papirnoj KFC torbi.
Hiljade Rusa koji su pohrlili u Dubai otkrili su da je, iako je to „prijateljska“ destinacija, otvaranje bankovnog računa bilo sve samo ne jednostavno, posebno bez lične karte Emirata.
„Moguće je, ali proces verifikacije traje jedan do tri meseca, a rezultat nije uvek predvidljiv“, rekla je korisnica Telegrama Inna na kanalu za Ruse pod nazivom „Zdravo Dubai“ o otvaranju naloga bez lokalnog ID-a.
Pošto je Zapad zabranio transakcije sa ruskom centralnom bankom, a zamrzavanje oko 300 milijardi dolara njene imovine u inostranstvu ograničilo je njenu sposobnost da brani rublju, ograničenja su pogodila i pojedince. Više od 5 miliona maloprodajnih investitora u Rusiji zbog toga je zamrznulo preko 320 milijardi rubalja (4,28 milijardi dolara) u stranim akcijama, procenila je centralna banka.
„Izgubili smo svoju imovinu posle 24. februara 2022. i do danas – imovina je zamrznuta i tako ostaje“, rekla je investitor Svetlana Mavrinskaja.
Drugi investitor, Julija Zikova, rekla je: „Ni centralna banka, ni brokeri ne rade ništa u interesu ruskih investitora.
Banka Rusije kaže da radi na deblokiranju imovine maloprodajnih investitora. Ipak, većini Rusa, poput Fatihoviča, taksiste, takve brige su tuđe.
„Idem na odmor kod majke na selo, a ne u inostranstvo“, rekao je on. „Naravno, video sam dolare, ali nikada ih nisam držao u rukama.
