Ljudi širom sveta često zavise od neformalnih finansijskih aranžmana, pozajmljivanja i pozajmljivanja novca preko društvenih mreža. Razumevanje ovoga baca svetlo na lokalne ekonomije i pomaže u borbi protiv siromaštva.
Sada, studija čiji je koautor ekonomista MIT-a osvetljava upečatljiv slučaj neformalnih finansija: u istočnoj Africi, novac se kreće po veoma različitim obrascima u zavisnosti od toga da li su lokalna društva strukturisana oko porodičnih jedinica ili starosnih grupa.
Odnosno, dok veliki deo sveta koristi proširenu porodicu kao osnovnu društvenu jedinicu, stotine miliona ljudi žive u društvima sa jačim starosnim grupama. U ovim slučajevima, ljudi se iniciraju u odraslo doba zajedno i održavaju bliže društvene veze jedni sa drugima nego sa proširenom porodicom. To utiče i na njihove finansije.
„Otkrili smo da postoje veliki uticaji na to da je društvena struktura zaista bitna za to kako ljudi formiraju finansijske veze“, kaže Jacob Moscona, ekonomista MIT-a i koautor nedavno objavljene studije.
On dodaje: „U društvima zasnovanim na starosti, kada neko dobije gotovinski transfer, novac se u velikoj meri sliva drugim članovima njihove starosne grupe, ali ne i drugim [mlađim ili starijim] članovima proširene porodice. I vidite tačan suprotan obrazac u grupama zasnovanim na srodstvu, gde se novac prenosi unutar porodice, ali ne i starosne grupe.“
Ovo dovodi do merljivih zdravstvenih efekata. U srodničkim društvima, bake i dede često dele svoje penzije sa unucima. U Ugandi, studija otkriva, dodatna godina isplate penzije starijem građaninu u društvu zasnovanom na srodstvu smanjuje verovatnoću neuhranjenosti dece za 5,5%, u poređenju sa društvom zasnovanim na uzrastu gde je manja verovatnoća da će se isplate kretati kroz generacije.
Rad pod naslovom „Starost naspram porodice: kultura i finansijske veze u istočnoj Africi“ objavljen je u septembarskom izdanju American Economic Reviev. Autori su Moskona, docent ekonomije 3M za razvoj karijere na odeljenju za ekonomiju MIT-a; i Ava Ambra Sek, docent na Harvardskoj poslovnoj školi.
Proučavanje neformalnih finansijskih aranžmana je dugo bio važan istraživački domen za ekonomiste. Profesor MIT-a Robert Tovnsend, na primer, pomogao je u unapređenju ove oblasti učenja inovativnim studijama finansija u ruralnom Tajlandu.
Istovremeno, antropolozi se više bave antropolozima nego ekonomistima, antropolozima se više bavilo specifičnom temom analize načina na koji društvene grupe zasnovane na uzrastu funkcionišu, u poređenju sa češćim grupama zasnovanim na srodstvu.
Među narodom Masai u severnoj Keniji, na primer, antropolozi su primetili da prijatelji iz starosne grupe imaju bliže veze jedni sa drugima nego bilo ko osim supružnika i dece. Kohorte starosne grupe Masai često dele hranu i smeštaj, i to više nego sa braćom i sestrama. Sadašnja studija dodaje ekonomske podatke ovom korpusu znanja.
Da bi sproveli istraživanje, naučnici su prvo analizirali Program mreže za zaštitu od gladi (HSNP) kenijske vlade, projekat gotovinskog transfera koji je pokrenut 2009. godine i pokriva 48 lokacija u severnoj Keniji. Program je uključivao društvene grupe zasnovane na uzrastu i srodstvu, što je omogućavalo poređenje njegovih efekata.
U društvima zasnovanim na uzrastu, studija pokazuje, došlo je do prelivanja u potrošnji korisnika HSNP-a na druge u starosnoj kohorti, sa nultim dodatnim novčanim tokovima onima u drugim generacijama; u društvima zasnovanim na srodstvu, oni su takođe pronašli prelivanje kroz generacije, ali inače bez neformalnih novčanih tokova.
U Ugandi, gde postoje i društva zasnovana na srodstvu i starosnoj dobi, istraživači su proučavali nacionalnu implementaciju programa Grant za starije građane (SCG), započetog 2011. godine, koji se sastoji od mesečnog transfera gotovine starijim osobama od oko 7,50 dolara, ekvivalentno otprilike 20% potrošnje po glavi stanovnika. Slični programi postoje ili se primenjuju širom podsaharske Afrike, uključujući i regione u kojima je organizacija zasnovana na uzrastu uobičajena.
I ovde su istraživači otkrili da su finansijski tokovi usklađeni sa društvenim vezama zasnovanim na srodstvu i uzrastu. Oni posebno pokazuju da je penzioni program imao velike pozitivne efekte na ishranu dece u porodičnim domaćinstvima, gde su veze među generacijama jake; tim nije pronašao nikakve dokaze o ovim efektima u društvima zasnovanim na godinama.
„Ove politike su imale veoma različite efekte na ove dve grupe, zbog veoma različite strukture finansijskih veza“, kaže Moskona.
Za Moskonu, postoje najmanje dva velika razloga za procenu varijacije između ovih finansijskih tokova: temeljnije razumevanje društva i preispitivanje načina na koji se osmišljavaju socijalni programi u ovim okolnostima.
„To nam govori nešto o tome kako svet funkcioniše, da je društvena struktura zaista važna za oblikovanje ovih [finansijskih] odnosa“, kaže Moskona. „Ali to takođe ima veliki potencijalni uticaj na politiku.
Na kraju krajeva, ako je socijalna politika osmišljena da pomogne u ograničavanju siromaštva u detinjstvu ili siromaštva starijih osoba, stručnjaci će želeti da znaju kako neformalni tok novca u društvu utiče na to. Sadašnja studija pokazuje da bi razumevanje društvene strukture trebalo da bude briga visokog reda kako bi se politike učinile efikasnijim.
„U ova dva načina organizovanja društva, različiti ljudi su u proseku ranjiviji“, kaže Moskona. „U srodničkim grupama, jer mladi i stari dele jedni s drugima, ne vidite toliku nejednakost među generacijama.
„Ali u starosnim grupama, mladi i stari su sistematski ranjiviji. A u grupama zasnovanim na srodstvu, neke cele porodice rade mnogo gore od drugih, dok u društvima zasnovanim na godinama starosne grupe često presecaju loze ili proširene porodice, čineći ih ravnopravnijim. To je vredno razmisliti ako razmišljate o smanjenju siromaštva.“
