Japanska ekonomija ostvarila je godišnju stopu rasta od 0,9 odsto u periodu jul-septembar, pošto je potrošnja zadržala se, pokazali su vladini podaci u petak.
Četvrta po veličini svetska ekonomija porasla je za 0,2% u drugom fiskalnom kvartalu, označavajući drugi kvartal zaredom ekspanzije, nakon rasta od 0,5% u periodu april-jun.
Desezonirani bruto domaći proizvod, ili BDP, meri vrednost proizvoda i usluga jedne nacije. Godišnja stopa pokazuje koliko bi privreda porasla ili smanjila da se kvartalna stopa nastavila godinu dana.
Domaća tražnja je rasla po godišnjoj stopi od 2,5%. Prema preliminarnim podacima kabineta, privatna potrošnja, koja čini više od polovine japanskog BDP-a, porasla je 3,6 odsto na osnovu zdrave potrošnje domaćinstava.
Najnoviji podaci pokazuju da se plate i zaposlenost poboljšavaju. Potrošnja je bila manja nego u prethodnom kvartalu, delom zbog vremenskih neprilika koje su smanjile potrošnju i zatvorile neke fabrike. Nedavna smanjenja poreza na dohodak pomogla su povećanju potrošnje.
Izvoz je porastao za 1,5%. Slabljenje jena je plus za izvoz, jer ima tendenciju da pojeftini japanske proizvode u inostranstvu. Ali uticaj je bio relativno ograničen u poslednjem kvartalu. Japanski jen se ranije ove godine trgovao na nivou od 160 jena. Sada se trguje na nivou od 150 jena.
Pre poslednja dva kvartala, privreda se smanjila za 0,6% u kvartalu januar-mart nakon što je zabeležila rast od 0,1% u oktobru-decembru 2023. godine, naglašavajući kako je japanska ekonomija nedavno skliznula u periode kontrakcije između slabe ekspanzije.
„Verujemo da će japanska ekonomija nastaviti da raste postepeno, podržana rastom u prekookeanskim ekonomijama“, rekao je Katsutoshi Inadome, viši strateg u SuMi Trust-u.
On je napomenuo da bi zimski bonusi koje mnogi Japanci dobijaju u narednim mesecima takođe trebalo da pomognu u jačanju domaće potražnje.
Što se tiče suprotnosti, Japan se suočava sa političkom neizvesnošću, jer premijer Šigeru Išiba mora da preživi drugi krug ove nedelje da bi ostao na funkciji, ali se sada suočava sa ohrabrenom opozicijom.
Za razliku od SAD i drugih razvijenih zemalja koje se bore sa inflatornim pritiscima, Japan se borio sa godinama deflacije ili kontinuiranog pada cena koje naglašava krhku ekonomiju. Inflacija je u septembru iznosila 2,5%.
Posmatrači tržišta su takođe fokusirani na to kada bi centralna banka mogla da krene dalje po pitanju kamatnih stopa. Banka Japana je godinama držala kamatne stope na nuli ili ispod nule kako bi izvukla privredu iz deflacije, ali ih postepeno podiže.
