Zapadne sankcije Rusiji značajno su smanjile državne prihode od nafte i preusmerile desetine milijardi dolara ka kompanijama za špediciju i preradu, od kojih neke imaju veze sa Rusijom, piše Rojters.
Većina dobitnika sankcija nalazi se u Kini, Indiji, Grčkoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, saopštilo je najmanje 20 trgovinskih i bankarskih izvora. Nekoliko njih je delimično u vlasništvu ruskih kompanija.
Nijedna od kompanija ne krši sankcije, rekli su izvori Rojtersu, ali su imale koristi od mera koje su osmislile Evropska unija i Sjedinjene Države da smanje prihode, kako oni nazivaju ratnom mašinom ruskog predsednika Vladimira Putina.
Kako sukob u Ukrajini ulazi u drugu godinu, proračuni pokazuju da je prihod Rusije opao, ali je obim izvoza ostao relativno stabilan uprkos sankcijama.
Putin je rekao Zapadu da će sankcije izazvati rast cena energije. Umesto toga, međunarodne referentne cene nafte tipa Brent pale su na 80 dolara po barelu sa skoro svih 139 dolara u martu 2022., nedeljama nakon početka rata.
Pre nego što je 24. februara prošle godine počela invazija Moskve na Ukrajinu, Brent se trgovao oko 65-85 dolara po barelu.
Nakon što je industrijalizovane zemlje Grupe sedam (G7) u decembru nametnule ograničenje cena ruske nafte, prihodi Moskve od izvoza nafte u januaru su pali za 40 odsto na godišnjem nivou, saopštilo je rusko ministarstvo finansija.
„Niska zvanična cena nafte značila je da je ruski državni budžet patio poslednjih nedelja“, rekao je Sergej Vakulenko, nerezidentni saradnik Karnegijeve fondacije za međunarodni mir.
Vakulenko je bio bivši šef strategije u ruskoj energetskoj kompaniji Gasprom njeft. Napustio je firmu i Rusiju nekoliko dana nakon početka rata.
„Sudeći po carinskoj statistici, deo koristi su imale rafinerije u Indiji i Kini, ali glavni korisnici moraju biti otpremnici nafte, posrednici i ruske naftne kompanije“, dodao je on.
Sankcije Rusiji – verovatno najoštrije uvedene pojedinoj državi – uključuju potpune zabrane kupovine ruske energije od strane Sjedinjenih Država i EU, kao i zabrane isporuke ruske nafte bilo gde u svetu osim ako se ne prodaje po ceni ili ispod 60 dolara po barelu.
Rusija je većinu sirovih i rafinisanih proizvoda preusmerila u Aziju nudeći velike popuste kupcima u Kini i Indiji u odnosu na konkurentske proizvode sa Bliskog istoka, na primer.
Zabrana otpreme i gornja cena uticali su na oprez kod kupaca i primorali Rusiju da plaća prevoz nafte jer nema dovoljno tankera da preveze sav svoj izvoz.
Od kraja januara, ruske naftne kompanije nudile su popuste od 15 do 20 dolara po barelu za naftu kupcima u Indiji i Kini, prema najmanje 10 trgovaca koji su uključeni u operacije i prema fakturi koju je video Rojters. Svi izvori su tražili da ne budu imenovani zbog osetljivosti pitanja.
Pored toga, ruski prodavci su takođe plaćali 15-20 dolara po barelu brodarskim kompanijama za prevoz nafte iz Rusije u Kinu ili Indiju, prema 10 trgovaca i fakturi.
Kao rezultat toga, ruske kompanije su dobile samo 49,48 dolara po barelu Urala u ruskim lukama u januaru, što je pad od 42% u odnosu na prethodnu godinu i samo 60% referentne cene za evropski Brent, prema ruskom Ministarstvu finansija.
Poređenja radi, američki izvoznik sirove nafte Mars – kvaliteta slična Uralu – platio bi oko 5-7 dolara po barelu za otpremu tereta u Indiju. S obzirom na popust od 1,6 dolara po barelu u odnosu na američki referentni VTI, američki izvoznik bi prikupio oko 66 dolara po barelu u američkoj luci, ili 90% referentne cene.
Sa proizvodnjom od 10,7 miliona barela dnevno (bpd) u 2022. i izvozom sirove nafte i rafinisanih proizvoda od 7,0 miliona barela dnevno, popust i dodatni troškovi bi doveli do pada prihoda proizvođača za desetine milijardi dolara u 2023.
Šef Međunarodne energetske agencije (IEA) Fatih Birol rekao je u nedelju da je ograničenje cena smanjilo prihod Moskve za 8 milijardi dolara samo u januaru.
Međutim, pošto neke izgubljene prihode zarobe ruske firme, teško je kvantifikovati tačan pogodak zarada proizvođača i države.
Kao dodatna komplikacija, neke vrste ruske nafte, uključujući pacifičku klasu ESPO, takođe vrede više od Urala.
Rusko ministarstvo energetike i finansija odbilo je da komentariše uticaj.
Manji prihodi poklopili su se sa većim profitom za neke posrednike, kažu stručnjaci, uključujući Vakulenka i trgovce ruskom naftom.
Posle decenija niskih profita ili gubitaka, delovi globalne brodarske industrije uživaju u finansijskom procvatu od prenošenja ruske nafte.
Među tim kompanijama su ruski državni špediter Sovcomflot, na čelu sa Putinovim saveznikom Sergejem Frankom, i grčke brodarske kompanije TMS Tankers Management, Stealth Maritime, Kiklades Maritime, Dinacom, Delta Tankers, NGM Energi i Nev Shipping.
Neki vlasnici grčkih i norveških tankera prodali su svoje stare brodove po rekordnim cenama brodarskim firmama kao što je Fractal Shipping, čiji su vlasnici u Dubaiju.
Saudijska Arabija i UAE odbili su da osude ruski rat u Ukrajini i proširili su saradnju sa Moskvom uprkos pritisku Vašingtona.
Sve brodarske kompanije su odbile da komentarišu bilo kakav profit koji ostvaruju od ruske nafte.
Faktura koju je video Rojters pokazala je da je pošiljalac ruskom prodavcu sirove nafte naplatio blizu 10,5 miliona dolara za jedno putovanje kako bi u januaru prevezao tanker standardne veličine Aframaks sa 700.000 barela na brodu iz baltičke luke do indijske rafinerije.
Pre godinu dana, slično putovanje bi koštalo prodavca ruske nafte od 0,5 do 1,0 miliona dolara u zavisnosti od cene isporuke.
Za pošiljaoca, tekući troškovi takvog putovanja na današnjem tržištu kreću se između 0,5-1,0 miliona dolara, što znači da bi neto profit pošiljaoca od jednog putovanja mogao biti 10 miliona dolara.
Trgovac ruskom sirovom naftom opisao je poslovanje sa tankerima kao „ludo dobro“.
Dok vlasnici tankera naplaćuju rekordno visoke cene za isporuke ruske sirove nafte, rafinerije u Indiji i Kini takođe su imale koristi od velikih popusta.
Indijski uvoz ruske nafte dostigao je rekordnih 1,25 miliona barela dnevno poslednjih nedelja, što znači da je zemlja uštedela preko 500 miliona dolara mesečno na svom računu za naftu sa ruskom naftom koja se prodaje sa popustom od oko 15 dolara po barelu.
Vodeći indijski uvoznici – IOC, HPCL, BPCL, Naiara i Reliance – odbili su da komentarišu popuste i profit.
Naiara je u 49% vlasništvu ruske državne naftne kompanije Rosnjeft, kojom upravlja Putinov saveznik Igor Sečin, što znači da deo profita indirektno preuzima Rusija. Rosnjeft je odbio da komentariše svoju ulogu u Naiari i kako bi mogao da povrati neki profit.
Kina je uvezla preko 1,8 miliona barela dnevno ruske nafte između aprila 2022. i januara 2023. godine, rekla je Ema Li, kineski analitičar u Vorteka Analitics.
Na osnovu procenjenih 10 dolara popusta za barel i za ESPO i za Urals sirovu na bazi isporuke, to je uštedelo kineskim rafinerijama oko 5,5 milijardi dolara tokom perioda od 10 meseci, prema proračunima Rojtersa.
Nezavisne rafinerije u istočnoj provinciji Šandong bile su najveći korisnici. Državni prerađivački gigant Sinopec Corp takođe je dobio od jeftinije nafte, a državni Petrochina, Zhenhua Oil i CNOOC ostvarili su profit od trgovine barelima, rekli su trgovci.
Sve kompanije, kao i vlada provincije Šandong, nisu odgovorile na zahtev za komentar.
