Inflacija, sankcije i ograničenja uvoza oblikuju iransku ekonomsku realnost, a luksuzni proizvodi poput iPhone-a i stranih automobila postaju simboli prestiža i ekonomskih izazova.
Student arhitekture Amirhossein Azizi za svoj 19. rođendan poželeo je najnoviji iPhone 16 Pro Max, što je njegovu porodicu koštalo skoro 2.500 dolara kada se uračunaju uvozne takse i registracija na iransku mobilnu mrežu. Njegova kupovina odražava širu sliku iranskog ekonomskog sistema, u kojem vlasti balansiraju između pokušaja stimulisanja domaće proizvodnje i popunjavanja budžetskih rupa kroz visoke poreze na luksuznu robu.
Dok iranska vlada koristi ograničenja uvoza kako bi zaštitila lokalnu industriju i očuvala devizne rezerve, prosečni građani trpe posledice visoke inflacije i nestabilnosti riala, koji je doživeo drastičan pad vrednosti u poslednjih deset godina. Cena stranih automobila i korišćenih iPhone-a skače, dok su domaća vozila, često kritikovane zbog lošeg kvaliteta, ostala jedina dostupna opcija za većinu građana.
S obzirom na ekonomske izazove, Iran balansira između unutrašnjih reformi i međunarodnih pritisaka, dok njegova teokratija pokušava da spreči potencijalne proteste zbog pogoršanja životnog standarda.
