Iako je evropska energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini popustila, a inflacija se polako vraća u normalu, Evropska centralna banka (ECB) će verovatno zadržati kamatne stope na svom sastanku u četvrtak, čekajući ubedljive dokaze da će inflacija ostati na putu ka cilju od 2%.
Predsednica ECB-a Kristin Lagard će naglasiti potrebu za dodatnim dokazima o padu inflacije pre nego što banka preduzme bilo kakve korake ka promeni kamatnih stopa. Iako su neki ranije predviđali moguće smanjenje stope već u aprilu, analitičari i finansijska tržišta sada očekuju da bi to moglo da se dogodi tek u junu.
Sličan pristup zadržavanja kamatnih stopa bez promena primenjuje se i u SAD-u, gde Federalne rezerve takođe čekaju na dokaze o stabilizaciji inflacije pre nego što donesu odluku o smanjenju kamatnih stopa.
Iako su cene energenata opale, inflacija se i dalje zadržava na nivou između 2% i 3%, što zabrinjava zbog mogućnosti da će postizanje cilja ECB-a biti sporije nego što se prvobitno očekivalo. Dok su se skokovi cena hrane i energije smirili, inflacija se proširila na sektor usluga, a povećanje plata dodatno je pritisnulo inflatorne pritiske.
Iako su ekonomske aktivnosti stagnirale, nezaposlenost ostaje niska, što komplikuje donošenje odluka o kamatnim stopama. ECB će pažljivo pratiti ekonomske signale pre nego što preduzme bilo kakve korake.
Iako postoji pritisak za smanjenje kamatnih stopa, ECB će verovatno ostati dosledna svojoj strategiji i sačekati ubedljive dokaze o stabilizaciji inflacije pre nego što donese odluku o promeni kamatnih stopa. Lagardina komunikacija nakon sastanka verovatno će se fokusirati na slanje jasnih signala tržištima i investitorima.
