Godišnja inflacija u Meksiku ubrzala se u junu na nivo koji nije viđen od početka 2001. godine, pokazali su zvanični podaci u četvrtak, ostavljajući centralnoj banci malo izbora osim da nastavi sa monetarnim pooštravanjem kako bi ukrotila rastuće potrošačke cene.
Potrošačke cijene u Meksiku porasle su 7,99 odsto u godini do juna, saopštila je nacionalna agencija za statistiku, nešto iznad konsenzusne prognoze ekonomista od 7,95 odsto koju je anketirao Rojters.
To je takođe bilo daleko iznad cilja centralne banke od 3%, plus ili minus procentni poen, i označilo je najviši nivo od januara 2001. godine, kada je 12-mesečna inflacija Meksika iznosila 8,11%.
Očekuje se da će najnoviji podaci o inflaciji navesti Banksiko, kao što je poznata centralna banka, da nastavi da podiže stope nakon rekordnog povećanja od 75 baznih poena prošlog meseca, kada je upozorila da će ponovo povećati stope i za toliko da bi obuzdala inflaciju.
Banka, koja je povećala stope za 375 baznih poena od sredine 2021. godine, objaviće sledeću odluku o monetarnoj politici 11. avgusta.
„Povećanje referentne kamatne stope od 75 baznih poena u avgustu na 8,5 odsto izgleda gotovo izvesno, a rizici za naše prognoze da će referentna stopa završiti godinu na 9,5 odsto sve više izgledaju nagore“, rekao je Vilijam Džekson, glavni ekonomista za tržišta u razvoju u Capital Economics.
Potrošačke cene su u junu porasle za 0,84%, pokazuju nesezonski prilagođeni podaci, ispred tržišne prognoze rasta od 0,81%.
Pomno praćeni osnovni indeks, koji uklanja neke promenljive cene hrane i energije, porastao je 0,77% tokom meseca, ispod očekivanja od 0,8%.
Zapisnik objavljen u četvrtak sa junskog sastanka centralne banke o monetarnoj politici pokazao je da se većina od pet članova odbora banke složila da su očekivanja inflacije za 2022. i 2023. ponovo značajno porasla.
Analitičari predviđaju da će inflacija prestati da raste do kraja godine, ali će ostati oko trenutnog maksimuma.
„Verujemo da će inflacija dostići vrhunac u avgustu ili septembru i da bi trebalo da ostane manje-više stabilna oko 7,5% i 8,0% do kraja godine“, rekao je Adrijan de la Garza, glavni ekonomista kompanije Citibanamek, u razgovoru sa novinarima u četvrtak .
Andres Abadia, ekonomista za Latinsku Ameriku u Pantheon Macroeconomics, nazvao je ove podatke lošim krajem drugog kvartala, pri čemu je ključni problem prelazak viših cena roba.
„Ipak, i dalje očekujemo postepeni trend pada inflacije u drugoj polovini godine, zahvaljujući zaostalom efektu strože monetarne politike i uticaju nedavne vladine politike da stavi poklopac na ključne cene“, rekao je Abadia u napomena klijentima.
