Ruski BDP bi mogao da poraste za 1,2 triliona rubalja (13 milijardi dolara) ako prosečna godišnja temperatura širom zemlje poraste za jedan stepen Celzijusa, prema novom istraživanju. Najviše koristi od globalnog upozorenja imaju sektor poljoprivrede i šumarstva, zaključuju stručnjaci koji su ga sproveli.
Nalazi izveštaja Instituta za ekonomsko predviđanje Ruske akademije nauka (IEF RAN) predstavljeni su na forumu pod nazivom „Klimatska agenda BRIKS-a u savremenim uslovima“ koji je održan u petak u Moskvi.
U proseku, temperatura u Rusiji raste za 0,5 C svakih deset godina, izazivajući dodatne rizike od vremenskih ekstrema, kao i izazove za privredu, rekao je Aleksandar Širov, direktor IEF-a i jedan od autora istraživanja. Međutim, ako se sprovede efikasna politika prilagođavanja, efekti klimatskih promena mogli bi biti pozitivni za Rusiju, rekao je on na forumu.
U istraživanju su upoređivani mogući profiti i štete u različitim oblastima privrede, kao što su poljoprivreda, vađenje mineralnih sirovina, transport i građevinarstvo itd. Šteta od zagrevanja za jedan stepen Celzijusa u svim sektorima iznosila je 2,45 triliona rubalja (26,8 milijardi dolara) , dok koristi iznose 3,64 triliona rubalja (39,8 milijardi dolara).
„Ukupan efekat klimatskih promena na godišnji BDP u Rusiji procenjuje se na +1,2 triliona rubalja (ili 0,7% BDP-a zabeleženog do kraja 2023. godine)“, navodi se u izveštaju. „S obzirom na trenutne trendove u klimatskim promenama, možemo reći da će se godišnji BDP Rusije povećavati za otprilike 0,6 biliona rubalja svakih deset godina.
Prema studijskom timu, glavne koristi dolaze od poljoprivrede i šumarstva, kao i od razvoja Severnog morskog puta (NSR) – vodene linije koja prolazi duž ruske arktičke obale od Murmanska do Beringovog moreuza i Dalekog istoka. „Mnoge industrije uključene su u rad NSR – mega-projekta, čiji je sam razvoj povezan sa klimatskim promenama“, navodi list, govoreći o stanjivanju i otapanju leda koje je koridor istok-zapad učinilo održivijim. .
Istraživači su ipak pozvali na mere za smanjenje potencijalnih rizika od klimatskih promena. To uključuje, na primer, dalji razvoj sistema zdravstvene zaštite i „mehanizama za finansiranje i osiguranje adaptacije“, kao i zaštitu ekosistema, zgrada i objekata od vanrednih situacija.
Rusija je najveća zemlja na svetu, ali se procenjuje da oko dve trećine njene teritorije počiva na večnom ledu. Rezultati studije su takođe imenovali korake najvišeg prioriteta za smanjenje uticaja degradacije permafrosta usled klimatskih promena. To uključuje razvoj „praksa termalne stabilizacije tla“ i „obezbeđivanje privremenih objekata za skladištenje viška vode, izgradnju i jačanje brana, [i] jačanje zgrada i konstrukcija“.
