Svetska ekonomija se suočava sa najslabijim periodom rasta od 1990-ih u narednih pet godina zbog problema izazvanih pandemijom i političkim tenzijama, izjavila je u četvrtak izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva.
Ozbiljno usporavanje globalne ekonomije prošle godine nakon pandemije Covid-19 i sukoba u Ukrajini trebalo bi da se nastavi 2023. i moglo bi da potraje narednih pet godina, upozorila je ona.
Globalni BDP će rasti za oko 3% u narednih pola decenije u poređenju sa prosekom od 3,8% viđenim u poslednjih 20 godina, što predstavlja najgori ekonomski učinak u više od tri decenije. MMF očekuje da će se globalni BDP ove godine povećati za manje od 3 odsto, što je u skladu sa njegovom januarskom projekcijom od 2,9 odsto.
Prošle godine, globalni rast se skoro prepolovio nakon početnog oporavka nakon pandemije 2021. godine, pao sa 6,1% na 3,4%, rekla je Georgieva uoči izveštaja MMF-a o svetskoj ekonomskoj prognozi, koji bi trebalo da bude objavljen 11. aprila.
Do 90 odsto naprednih ekonomija će verovatno doživeti pad stope rasta ove godine, upozorila je ona, uz aktivnost u SAD i evrozoni pogođenim višim kamatnim stopama.
„Sa rastućim geopolitičkim tenzijama, uz inflaciju koja je i dalje visoka, snažan oporavak ostaje neuhvatljiv“, rekla je Georgieva. „To šteti izgledima svih, posebno za najugroženije ljude i najugroženije zemlje“, dodala je ona.
Šef MMF-a upozorio je na ekonomsku fragmentaciju koja proizilazi iz geopolitičkih tenzija i pozvao zemlje da preduzmu mjere za povećanje globalne produktivnosti.
Prema rečima Georgieve, rastuća inflacija sa kojom se suočava većina bogatih zemalja sveta će primorati centralne banke da nastave sa povećanjem kamatnih stopa, dodajući pritisak na bankarsku industriju uprkos finansijskoj neizvesnosti nakon nedavnih previranja sa zajmodavcima u SAD i Švajcarskoj.
Ona je pozvala svetsku zajednicu da „bude budna i agilnija nego ikad“, dodajući da će regulatori možda naići na komplikovanije izbore da zaštite finansijski sistem usred uporne inflacije i izazova u bankarskom sektoru.
Dugoročni raspad u globalnoj trgovini, kao što su ograničenja tokova kapitala i međunarodne saradnje, kao i ograničavanje migracija, mogao bi smanjiti globalni BDP do 7% ili 7 biliona dolara, što je ekvivalent kombinovanoj godišnjoj proizvodnji Nemačke i Japana, upozorila je Georgieva.
