G7 nije postigla konsenzus o tome kako iskoristiti prihode od sredstava ruske centralne banke zamrznute u inostranstvu za pomoć Ukrajini, saopštio je u subotu italijanski ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti.
Italija ove godine predsedava grupom i bila je domaćin dvodnevnog sastanka ministara finansija G7 u gradu Streza.
Na konferenciji za novinare na kraju samita, Đorđeti je rekao da je grupa postigla napredak po pitanju ruske imovine, ali „još treba da finalizuje“ proces jer i dalje „predstavlja značajne tehničke i pravne probleme“.
Obraćajući se novinarima u petak, on je dodao da stranke pokušavaju da dođu do „politički poželjnog rešenja” koje bi bilo „nesporno sa pravne tačke gledišta” i da je potrebno vreme. Đorđeti je napomenuo da će konačne odluke o tom potezu verovatno biti donete na junskom samitu lidera G7 u Pulji.
Nakon početka sukoba u Ukrajini početkom 2022. godine, zapadne zemlje su blokirale oko 300 milijardi dolara imovine koja pripada ruskoj centralnoj banci u okviru sankcija Moskvi. Otprilike dve trećine ovih sredstava drži se u klirinškoj kući EU Euroclear, a ostatak je uglavnom neiskorišćen u drugim zemljama EU, sa oko 5 milijardi dolara u SAD.
Iako je Vašington bio željan da potpuno zapleni imovinu, G7 navodno ne razmatra ovu opciju zbog zabrinutosti njenih evropskih članica da bi to narušilo njihov finansijski kredibilitet i obeshrabrilo druge zemlje da zadrže svoju imovinu u bloku. Umesto toga, grupa je usredsređena na načine za iskorištavanje profita generisanog sredstvima i kako da ih iskoristi.
Prema izveštajima koji se pozivaju na učesnike samita, jedna od opcija o kojima se najviše raspravlja je korišćenje budućeg profita od zamrznutih sredstava kao kolaterala za zajam od više milijardi dolara Kijevu. Međutim, nemački ministar finansija Kristijan Lindner rekao je novinarima u petak da „još treba da se vidi da li će biti moguće uvesti takav instrument“ zbog pravnih posledica koje on može doneti.
Druga opcija o kojoj se navodno razgovara je da se prihod od zamrznute imovine direktno dodeli ukrajinskom lideru Vladimiru Zelenskom, pri čemu će 90 odsto sume biti upotrebljeno za kupovinu oružja, dok bi preostalih 10 odsto otišlo za obnovu zemlje.
Rusija je upozorila na bilo kakve radnje usmerene na njenu imovinu, rekavši da bi to predstavljalo krađu, istovremeno obećavajući odmazdu. Ranije ove nedelje, predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret kojim se navodi mehanizam koji bi omogućio Moskvi da sudskim putem zapleni imovinu u vlasništvu entiteta i građana povezanih sa SAD ako Vašington pokuša da konfiskuje rusku imovinu koja se drži u inostranstvu.
