VAŠINGTON – Federalne rezerve su u sredu ponovo podigle kamatne stope za tri četvrtine procentnog poena i saopštile da će njena borba protiv inflacije zahtevati dalji rast troškova pozajmljivanja, ali je signalizirala da se možda približava tački preokreta u postalo je najbrže pooštravanje monetarne politike SAD u poslednjih 40 godina, prenosi Rojters.
Dvostrana poruka je ostavila otvorenu mogućnost da američka centralna banka može povećati stope u manjim koracima u budućnosti, okončavajući niz povećanja od tri četvrtine procentnih poena već u decembru u korist umerenijih povećanja možda pola procentnog poena, a istovremeno ostavljajući kreatorima politike prostora da nastave da povećavaju stope ako inflacija ne počne da usporava.
Predsedavajući Fed-a Džerom Pauel, govoreći na konferenciji za novinare nakon završetka poslednjeg sastanka o politici centralne banke, rekao je da ne želi zabunu po tom pitanju: čak i ako kreatori politike umanjuju buduća povećanja, rekao je, još uvek nisu odlučili koliko visoka stope bi morale da rastu da bi se obuzdala inflacija, i bili su odlučni da „ostanu na kursu dok se posao ne završi“.
Bez obzira na to koliko brzo se Fed kreće, „postoji osnova za pokrivanje“ da ciljna stopa federalnih fondova dostigne „dovoljno restriktivan“ nivo koji će usporiti inflaciju, rekao je Pauel. Konačna destinacija je „veoma neizvesna… Naći ćemo je tokom vremena“.
„Pitanje kada ublažiti tempo povećanja je mnogo manje važno od pitanja koliko visoko… i koliko dugo zadržati monetarnu politiku restriktivnom“, rekao je on, dodajući da je „veoma preuranjeno“ razgovarati o tome kada će Fed može da pauzira njegova povećanja.
Glavni američki berzanski indeksi su naglo porasli nakon objavljivanja izjave Fed-a, koja je obećala da će jasnije uzeti u obzir ekonomske rizike pri odlučivanju o veličini bilo kakvog daljeg povećanja stope, ali su te dobitke izbrisali dok je Pauel govorio i dan završio naglo niže. Indeks S&P 500 (.SPKS) je pao za 2,5%, a Nasdak Composite za više od 3%.
Prinosi na hartije od vrednosti američkog Trezora, koji su naglo pali nakon objavljivanja saopštenja Fed-a, porasli su. Dvogodišnja beleška – rok dospeća obveznica koji je najosjetljiviji na očekivanja politike Fed-a – porasla je za 6 baznih poena na oko 4,61%.
Bill Nelson, bivši najviši zaposlenik Fed-a, koji je sada glavni ekonomista Instituta za bankovnu politiku, rekao je uoči Pauelove konferencije za novinare da se čini da izjava o politici Fed-a priprema centralnu banku za još povećanja stope pre nego što se završi ciklus pooštravanja, dostavljen u moguće sporiji tempo.
Dokument „nagoveštava da (Fed) možda ima za cilj viši srednjoročni nivo za stopu Fed fondova nego što se trenutno očekuje“, rekao je Nelson.
Investitori su očekivali signal da bi Fed mogao da ublaži svoj tempo pooštravanja nakon žestokog niza koji je podigao referentnu stopu sa skoro nule u martu na ono što je sada u rasponu između 3,75% i 4,00% – najbrže monetarno pooštravanje od početka 1980-ih.
Tempo povećanja kamatnih stopa izazvao je globalnu zabrinutost zbog toga što je Fed vukao svetsku ekonomiju ka tački bez povratka, pri čemu je snaga dolara u odnosu na glavne valute zapravo izvozila američku inflaciju i opterećivala finansijska tržišta od Londona do Tokija.
Izjava Fed-a je uveliko priznala potrebu da se proceni uticaj dosadašnjih poteza politike u kalibraciji budućih odluka.
„Tekuća povećanja ciljanog raspona biće odgovarajuća“, rekao je Federalni komitet za otvoreno tržište za utvrđivanje politike centralne banke na kraju svog dvodnevnog sastanka. Ali „pri određivanju tempa budućih povećanja ciljnog opsega, Komitet će uzeti u obzir kumulativno zaoštravanje monetarne politike, zaostajanja sa kojima monetarna politika utiče na privrednu aktivnost i inflaciju i ekonomska i finansijska kretanja”.
Vreme za ponovnu procenu tempa povećanja „dolazi“, rekao je Pauel. „Možda će doći čim na sledećem sastanku ili na onom posle… Odluka nije doneta.
Jezik u izjavi o politici priznao je široku debatu koja se pojavila oko pooštravanja politike Fed-a i otvorio novu fazu u toj diskusiji.
Dok su brza povećanja ove godine učinjena u ime „ekspeditivnog” pokretanja kako bi se uhvatila inflacija koja je više od tri puta veća od cilja Fed-a od 2%, centralna banka sada ulazi u nijansiraniju fazu – fino podešavanje umesto „prednji utovar.“
Na sastanku FED-a od 20. do 21. septembra, srednja procena među kreatorima politike je odredila da je maksimalna stopa Fed fondova sledeće godine između 4,50% i 4,75%. Tržišta fjučersa sa stopama sada impliciraju parne šanse da se ona popnu na 5% ili više sledeće godine.
Promena u izjavi FOMC-a „malo me je iznenadila“, rekao je Derek Tang, ekonomista iz kompanije za predviđanje LH Meier. Izjava Fed-a „bila je mnogo definitivnija u vezi sa mogućim snižavanjem brzine nego što sam mislio da će biti. Mislio sam da će (Pauel) rezervisati mnogo više rasuđivanja do decembra, ali izgleda da je Komitet postigao konsenzus da bi mogli da pređu na nižu brzinu već ranije kao decembar, u zavisnosti od toga kako podaci idu“.
