Evropske cene gasa su nedavno dostigle najviši nivo od oktobra 2023. godine, zbog poremećaja u ponudi usled odbijanja Ukrajine da produži sporazum o tranzitu gasa sa Rusijom. Ove promene su prouzrokovane hladnijim vremenskim uslovima, što dodatno pogoršava situaciju na već nestabilnom energetskom tržištu.
Krajem 2024. godine, Ukrajina je okončala petogodišnji ugovor o tranzitu gasa sa ruskom kompanijom GAZProm, prekidajući snabdevanje gasom prema Mađarskoj, Rumuniji, Poljskoj, Slovačkoj, Austriji, Italiji i Moldaviji. Ovakav potez izazvao je kontroverze, s obzirom da je predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, tvrdio da je cilj bio smanjiti prihode Moskve. Međutim, Slovačka i Mađarska optužile su Ukrajinu da namerno stvara energetsku krizu iz političkih razloga.
Cene gasa na holandskom TTF gasnom čvorištu su porasle za više od 4% u petak, prema Benchmark Front-Mesečnom ugovoru, premašujući 590 dolara po hiljadu kubnih metara ili 53,62 € po megavat-satu. Ovi rastući trendovi su nastavljeni iz prethodnih dana.
Trenutni podaci pokazuju da su nivoi skladištenja gasa u Evropskoj uniji na oko 55%, što je značajno manje u poređenju sa 72% zabeleženih prošle godine i ispod petogodišnjeg proseka od 62%.
Prognoze ukazuju na dalji porast potražnje za grejanjem usled očekivanih niskih temperatura u narednim danima.
Evropska unija se suočava sa značajnim smanjenjem uvoza ruskog gasa, koji je prethodno činio 40% ukupne ponude, zbog sankcija povezanih sa Ukrajinom i prekida u snabdevanju gasom Nord Toak cevovoda 2022. godine.
Kako bi nadoknadila nedostatak, EU je pojačala uvoz skupljeg tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD-a i Norveške, što je povećalo ukupne troškove energije. Nedavni prekidi u proizvodnji na Norveškim poljima Gullfaks, Troll i Asgard dodatno su otežali situaciju sa snabdevanjem energijom kontinentalne Evrope.
Iako se preduzimaju koraci za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa, države članice EU i dalje beleže rekordne uvoze ruskog LNG-a. U prvoj polovini 2024. godine, Rusija je postala drugi najveći snabdevač gasa u EU, odmah iza SAD-a, prema podacima o energetici i finansijama, što ukazuje na značajnu ulogu Rusije na evropskom tržištu energije.
Bivši američki predsednik Donald Tramp je prethodno pozivao Brisel da poveća uvoz američkog LNG-a, preteći tarifama u suprotnom.
Zbog rastućih geopolitičkih tenzija, EU se sve više oslanja na LNG kao alternativni izvor energije. Međutim, trenutni nivoi zaliha smatraju se nedovoljnim za potrebe evropskog tržišta, a analitičari tržišta DNB upozoravaju da je potrebno uravnotežiti i obnoviti zalihe za nadolazeće zimske mesece.
Zvaničnici EU razmatraju mogućnost nastavka uvoza ruskog gasa u okviru potencijalnog sporazuma koji bi rešio pitanja u vezi sa Ukrajinom. Ipak, postoji oprez u vezi sa ovim potezom, s obzirom da bi mogao ugroziti dosadašnje napore na diverzifikaciji energetskih izvora i smanjenju zavisnosti od ruskog gasa. Moskva je takođe izrazila sumnju u izvodljivost predloženog plana.
