Istraživanje 98 velikih i srednjih banaka koje je sprovela nadzorna jedinica ECB u saradnji sa Evropskim bankarskim autoritetom pokazalo je da bi čak iu najnepovoljnijem scenariju — pad od skoro 10% ekonomske vrednosti tokom tri godine — banke i dalje imale dovoljno kapital za pokriće gubitaka a zatim neke.
Stres test nije bio test za prolazak za banke u 20 zemalja koje koriste evro. Umesto toga, bankarski regulatori će koristiti rezultate za pojedinačne banke pri određivanju koliko kapitala treba da drže u rezervi.
Banke su ključne za evropsku ekonomiju jer kompanije dobijaju najveći deo finansiranja od njih, umesto sa finansijskih tržišta – suprotno od situacije u SAD.
ECB je preuzela nadzor nad najvećim bankama nakon dužničke krize u evrozoni pre više od decenije, kada su gubici banaka doveli do velikih troškova spasavanja za vlade. Smatralo se da su nacionalni supervizori bili manje nego oprezni u pogledu razvoja rizika.
Kontrola bankarskih finansija je porasla nakon propasti tri američke banke usred rasta kamatnih stopa koje su dovele do gubitaka na investicijama i masovnog povlačenja depozita. Finansijska previranja su zatim pogodila Credit Suisse, globalno značajnu banku koja je imala dugotrajne probleme, što je navelo švajcarsku vladu da sprovede hitno preuzimanje od strane rivalskog UBS-a kako bi sprečila dalji bankarski haos.
Švajcarska nije deo Evropske unije, gde su neke od zaštitnih mera koje su uspostavljene nakon globalne finansijske krize 2008-2009. bile šire primenjivane.
